Izlazak iz krize utiče na srpski BDP
Rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u prvom polugođu od 4,8 odsto bio je zamašan i sve je iznenadio. Ali, neće ostati takav do kraja godine. Procenjujem da će biti veći od četiri, ali ne i 4,8 odsto. Rast iz prvog polugođa je malo predimenzioniran, jer je baza u prvoj polovini prošle godine bila niska. Jedan od razloga je suša u 2017. godini pa je zato sadašnji rast poljoprivrede gotovo 15 odsto. Da je poljoprivreda stagnirala i ove godine rast BDP-a bi bio tri odsto, kako je prvobitno bilo i predviđeno, ocenio je juče Stojan Stamenković koordinator biltena „Makroekonomske analize i trendovi” (MAT) na predstavljanju redovnog mesečnog izveštaja.
Po njegovim rečima privrednom rastu nije doprinela industrija, jer ona stagnira, već poljoprivreda, građevinarstvo i usluge. Prehrambena industrija izlazi iz krize u kojoj je bila prošle godine, ali njen rast od dva odsto nije dovoljan da poraste ukupna prerađivačka industrija. Pad je u proizvodnji pića, tekstila, hemijskoj industriji, električne opreme, posebno one za domaćinstva, znači trajnih potrošnih dobara, što ukazuje da je potrošnja domaćinstava niska i da ne podržava industrijski rast.
Stamenković je ponovio svoj poznati stav da višak para u državnoj kasi nije dobar, jer eliminiše tražnju. Za privredu naše veličine i snage to vodi stagnaciji, a ne privrednom rastu. Po njegovoj oceni dobro je što vlada planira da ukine zakon kojim su od novembra 2014. umanjene penzije i da suficit u budžetu jednim delom iskoristi za povišicu penzija.
– Pronalaženje strateškog partnera za RTB „Bor” je veoma dobro, jer je otklonjen veliki teret. Nađena je kompanija iz rudarske branše, velikih finansijskih kapaciteta. Učešće rudarstva u BDP-u je malo, jedan odsto ili ispod jedan, i bilo bi dobro da novi partner da podsticaj ovoj proizvodnji koja stagnira – rekao je Stamenković.
Podaci pokazuju da je u julu povećana stopa rasta spoljnotrgovinske razmene, uvoz raste brže od izvoza, ali je zadržana pokrivenost uvoza izvozom od 76 odsto. Promet u trgovini na malo pokazuje tendenciju ubrzanja rasta, a autori MAT-a to pripisuju porastu kredita koji su odobreni stanovništvu, a koji je dvocifren.
Ivan Nikolić, urednik MAT-a, rekao je da se s reformama u pravosuđu najmanje odmaklo, a one ne podržavaju privredni rast što su prepoznale i međunarodne analize poput duing biznisa i indeksa sloboda. Po tim pokazateljima mi smo i dalje nisko rangirani. Međutim, podaci o privrednim prestupima odgovornih lica, pravnih lica, koji su kažnjeni zbog privrednih prestupa u 2017. godini. pokazuju da ima pomaka. On je naveo da je broj optuženih odgovornih lica za privredne prestupe u prošloj godini utrostručen u odnosu na godinu dana ranije, dok je broj osuđenih uvećan 3,4 puta. – Najviše prestupa je u primeni Zakona o računovodstvu čija je primena počela od 2015. godine, uglavnom zbog nestručnosti ljudi koji su odgovorni za vođenje firmi, od vlasnika do knjigovođa – kazao je Nikolić.
Komentarišući mogućnost da u uslovima stabilnih finansija budu smanjeni porezi i doprinosi na zarade Miladin Kovačević je rekao da poreska reforma treba da bude usklađena sa drugim reformama, pre svega penzijsko-invalidskog sistema.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
