Otvaranje legata Branke i Mlađe Veselinović

„Potrebno je godine ispuniti životom, a ne život godinama. Na vitalnosti mi zavide i oni nekoliko decenija mlađi. Moj život je, pozorišno rečeno, splet svih žanrova, sem tragedije”, zna da kaže ova umetnica neuništive vitalnosti i harizme.

Branka Veselinović je igrala u prvoj predstavi JDP-a „Kralj Betajnove” 3. aprila 1948. godine, a sa suprugom Mlađom Veselinovićem (1915–2012) u ovoj teatarskoj kući provela je ceo radni vek. I dalje se aktivno bavi humanitarnim radom i ne propušta nijednu premijeru ili proslavu Dana JDP-a, koje će rođendan Branke Veselinović obeležiti u saradnji sa Ministarstvom kulture i informisanja i Skupštinom grada Beograda. U matičnom JDP-u ostvarila je više od 40 uloga, a za tumačenje Nušićeve Gine u „Ožalošćenoj porodici” dobila je Sterijinu nagradu 1964. godine.

Najstarija živa srpska glumica rođena 16. septembra 1918. godine u Starom Bečeju kao šesto dete Jovanke i Aleksandra Ćosića, Branka Veselinović se u ranom detinjstvu otisnula u svet umetnosti. Studirala je Glumačku školu pri Narodnom pozorištu u Beogradu, od 1936. godine, gde se zadržala smo dve godine jer je već tada delovala kao zrela glumica, posebno za humor i satiru. Strast za glumom i scenom vodi je tada u novosadsko Srpsko narodno pozorište u kojem je radila do 1940. godine, kada se preseljava u Beograd u kojem živi i stvara i danas.

Sa suprugom Mlađom Veselinovićem, glumcem i prevodiocem, osnovala je Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć deci sa invaliditetom. I sama Branka je poliglota, govori engleski, ruski, nemački, francuski i mađarski jezik. Lepe godine prijateljstva i druženja provela je sa Desankom Maksimović, Mirom Stupicom, Marijom Crnobori. Mira Stupica, kako zna da kaže Branka Veselinović, dala je i predlog za njen brak sa Mlađom, a kasnije joj je bila i kuma na venčanju. Sa Mlađom je, pamti Branka Veselinović, obišla ceo svet. Putujući, često priča, sretali su mnoge ljude koji su ih prepoznavali. Tako su tokom boravka u Tokiju stali na nekom skveru ne znajući gde da krenu: levo ili desno. Tada joj je Mlađa u šali rekao: „E, ako te ovde neko prepozna, kupujem ti šta god poželiš.” Nekoliko minuta kasnije pojavila se grupa turista, a jedan od njih je na srpskom komentarisao: „Na dobrom smo putu, tu je i Branka Veselinović”, budući da je to zapravo bila srpska turistička grupa.

Branka Veselinović mnogo toga nosi u svom zembilju uspomena. Pamti sve svoje scenske junakinje, brojna gostovanja, ali i istorijske ličnosti. Zna da ispriča i kako je bila čest gost kod Josipa Broza Tita, ali sa simpatijama prepričava i neobični susret sa izvesnom gospođom ispred JDP-a koja joj se obratila rečima: „Izvinite što vas zaustavljamo muž i ja, ali morala sam da vam kažem da gotovo neverovatno ličite na pokojnu glumicu Branku Veselinović.” Branka joj je mirno odgovorila: „Pa, ja sam Branka Veselinović. Nisam još umrla.”

Branka Veselinović istrajava u svom višedecenijskom humanitarnom radu i danas. Raduje se svakom novom danu, i kako jednom reče:

„Kroz život me, od kad znam za sebe, vode samo ’Politika’ i optimizam. Naime, „Politika” je bio i omiljeni list mojih roditelja.”