Putin: Branićemo Rusiju, ali i naše saveznike

Pored već uobičajenih vežbi na zapadnoj granici, prema istočnom krilu NATO-a, koje Rusija redovno održava, vojni manevri na istoku organizovani su s namerom da pošalju poruku savezništva i vojne moći u azijsko-pacifičkom regionu.

Iako je ruski predsednik naglasio da je ruska spoljna politika usmerena ka konstruktivnoj saradnji sa svim državama koje su za to zainteresovane, Putin je na manevrima rekao da će Rusija zbog odbrane svog suvereniteta, ali i svojih saveznika, i dalje jačati svoje oružane snage, snabdevati ih najnovijim generacijama oružja i opreme i razvijati međunarodno vojno partnerstvo.

Prilikom zajedničke posete poligonu s kineskim ministrom odbrane ruski ministar Sergej Šojgu je najavio da će Rusija i Kina ubuduće redovno sprovoditi slične zajedničke vojne vežbe. Kina nikada do sada nije učestvovala na vojnim manevrima na ruskom tlu. Održavane su zajedničke vojne vežbe u okviru Šangajske organizacije za saradnju, ali je ovo prvi put da su se van okvira Šangajske grupe Rusija, Kina i Mongolija direktno dogovorile o održavanju zajedničkih vežbi na tlu jedne članice.

Manevri „Istok 2018” započeti su u utorak i sprovode se na pet vojnih poligona, u četiri vazduhoplovne baze, kao i u Japanskom i Ohotskom moru i Beringovom moreuzu. U vežbi učestvuje 300.000 ruskih vojnika, sa 1.000 aviona i 36.000 tenkova i drugih oklopnih vozila. Kina je, osim 3.200 vojnika, poslala i 900 oklopnih vozila i 30 aviona, dok je mongolska vojska zastupljena u manjem broju.

Manevri se odvijaju u dve faze: u prvoj su na Dalekom istoku raspoređene kopnene trupe, dok će u drugoj biti izvedeno upravljanje kombinovanim grupama koje će izvoditi odbrambena i ofanzivna dejstva.

Izuzev slanja političke poruke o vojnom savezništvu, glavni proklamovani vojni cilj je provera spremnosti organa vojne uprave u planiranju i pregrupisavanje trupa na udaljene lokacije, organizovanje saradnje između kopnenih grupa i pomorskih snaga. Broj ruskih vojnika u ovim manevrima je udvostručen u odnosu na najveće vojne vežbe koje su održane 1981. godine, kada je bilo uključeno 150.000 vojnika. Ove manevre prati 87 međunarodnih posmatrača iz 59 država.

Dan po otpočinjanju manevara na Dalekom istoku Rusije, u sredu je NATO izveo vežbu avionskog presretanja neprijateljskih aviona, u kojoj je učestvovalo 60 aviona iz 10 zemalja članica. U jeku sve češćih bliskih susreta ruskih i NATO aviona iznad Mediterana, Baltičkog i Crnog mora, povodom kojih postoji rastuća bojazan da bi njihov sudar mogao da izazove početak sukoba širokih razmera, prikazana je simulacija presretanja belgijskog vojnog transportnog aviona na putu prema Španiji. Vazduhoplovna vežba, izuzev tehničkog uvežbavanja, šalje poruku da su evropski saveznici u stanju da brane Evropu uprkos žestokim kritikama američkog predsednika Donalda Trampa da su SAD zapravo jedina sila koja je, ukoliko zatreba, u stanju da brani i Evropu.

Članice NATO-a trenutno pregovaraju o sporazumu „zajedničko nebo”, koji bi dao dozvolu da avion bilo koje države brani ugroženi vazdušni prostor neke od članica saveza. Prema sadašnjem stanju, svaka država brani vlastiti vazdušni prostor, mada druge članice učestvuju u odbrani vazdušnog prostora baltičkih država, koje nemaju dovoljno borbenih aviona.

Ovi vazdušni manevri NATO-a prethodnica su najvećih vojnih vežbi ove alijanse u poslednjih 16 godina, koje će tokom oktobra i novembra biti održane u Norveškoj. Učestvovaće više od 40.000 vojnika, među kojima i oni iz država koje nisu članice NATO-a, poput Finske i Švedske.