EU prespavala novi put svile

Slab odgovor Evrope: „Kina već pet godina gradi novi put svile. Prema kineskim izvorima ukupno će širom sveta  biti uloženo skoro hiljadu milijardi dolara u infrastrukturu što bi omogućilo uspostavljenje novih trgovinski puteva. Sve u cilju jačanja kineske ekonomije. Poslednja stanica novog kineskog puta svila je Evropa. Kina snažno ulaže u članice EU kao što su Grčka i Mađarska ali i u periferne države: Crnu Goru i Srbiju. Kakav je odgovor Evropske unije”?

Navedenim citatom nemački Dojče vele otvorio je priču o rastućem prisustvu Kine na starom kontinentu. U mnogobrojnim analizama, procenama ekonomista i političara, intervjuima stručnjaka za evropsko-kineske odnose jasno se iskristalisao odgovor na pitanje koje je postavio nemački radio. A taj odgovor najkraće rečeno glasi: „EU je prespavala novi kineski put svile”.

 

Moric Rudolf, stručnjak za međunarodne odnose i Kinu u intervju za Dojče vele kaže:„Evropska unija je dugo spavala i još se sporo budi kada je reč o novom kineskom putu svile. Dugo se mislilo da će odgovor na kineski izazov biti stara politika. To je, međutim, slab odgovor Evrope... Kina svojim putem svile pokušava da uspostavi nove globalne standarde koji će kreirati svetsku ekonomiju. Na taj izazov EU nema odgovor”.

Analizirajući sve snažnije prisustvo Kine u Evropi nemački stručnjaci ukazuju na moguće posledice nove politike Pekinga. Kineska ulaganja u izgradnju infrastrukture, slažu se analitičari, pojedinim država donose veliku korist. Novi putevi, mostovi i pruge su snažna injekcija za svaku ekonomiju. Ono što brine je, međutim, činjenica da Kinezi sa sobom donose svoja pravila ponašanja. Dojče vele navodi, ne precizirajući o kojim državama je reč, da ima slučajeva kada će, u slučaju spora, presudu donositi sud u Kini.

U jednom dokumentu EU čije delove je u aprilu objavio ugledni nemački „Handelsblat” članice Unije su jasno kritikovale kineski put svile. Navedeno je da je kinesko delovanje u suprotnosti s Agendom EU o liberalizaciji trgovine jer stvara neravnopravne uslove poslovanja u kojima kineske kompanije imaju prednost zbog snažne podrške njihove države.

Nekim zapadnoevropskim krugovima posebno je trn u oku takozvani mehanizam 16+1 koji definiše saradnju Kine i država srednje i istočne Evrope. Čuju se upozorenja da Peking zapravo pokušava da podeli Evropsku uniju i tako oslabi njen uticaj.

Već pomenuti Moric Rudolf  kaže da su takve optužbe ipak prejake. Kinezi, smatra Rudolf, zapravo vešto koriste sve slabosti EU, posebno njene neosmišljene politike prema najmlađim članovima evorpske porodice s istoka i juga starog kontinenta.

Imigrantska statistika: Od januara do septembra ove godine preko Sredozemnog mora u Evropu je stiglo dvostruko manje migranata nego u istom periodu 2017.  Prema podacima UN u prvih devet meseci ove godine riskantnim vodenim putem do Evrope stiglo je 74.500 izbeglica. Međunarodna organizacija za migracije (IOM) lane je u istom periodu izbrojala 130 hiljada migranata.

U navedenom periodu ove godine beleži se i ona tragična statistika. Od januara do septembra u vodama Sredozemlja smrtno je stradalo gotovo 1.600 izbeglica.

Stručnjaci IOM-a procenjuju da je drastičan pad broja migranata pre svega posledica izuzetno oštre i restriktivne politike većine evropskih država prema došljacima. Kao primer navodi se zatvaranje takozvane balkanske izbegličke staze ili italijanskih luka.

Statistika pokazuje i neke nove trendove u prihvatu migranata. Ove godine najviše migranata primila je Španija – 32 hiljade. Na drugom mestu je Grčka sa 21 hiljadom došljaka dok je Italija na trećem mestu sa prihvatom nešto više od 20 hiljada ljudi.

Najveći broj ovogodišnjih izbeglica pristiglih iz Afrike u Evropu su iz Tunisa, Eritreje i Sudana. Na opasan vodeni put u obećanu Evropu i dalje se najviše kreće s obala Libije.

Uzaludne Trampove pretnje: Amerikance baš boli nemačko-ruska trgovina gasom. Gotovo da ne prođe dan da se neko iz Vašingtona ne obruši na energetske veze Berlina i Moskve a posebno je na meti novi gasovod  kroz Baltičko more – Severni tok 2.

Poslednji takav napad izveo je u Moskvi američki ministar za energetiku Rik Peri prilikom razgovora s ruskim kolegom Aleksandrom Novakom. Peri je ocenio da je Severni tok 2 „najslabije mesto energetske bezbednosti Evrope” upozorivši Rusiji da „naftu i gas ne koristi kao sredstvo pritiska na treće zemlje”.

Ovakvo histerično ponašanje SAD nije neka novost. Vašington već decenijma pokušava da prekine osovinu Berlin – Moskva u poslovima vezanim za trgovinu energentima. Još od sredine prošlog veka Nemci od Rusa kupuju naftu i gas, a Rusima prodaju cevi za gasovode, mašine i novu tehnologiju.

Nikakve američke sankcije dosad nisu uspele da „slome” ovaj nemačko-ruski posao zbog čega ne treba očekivati da će i Donald Tramp, sa svojim pritiscima i pretnjama, uspeti tu nešto da promeni.