ЕУ преспавала нови пут свиле

Слаб одговор Европе: „Кина већ пет година гради нови пут свиле. Према кинеским изворима укупно ће широм света  бити уложено скоро хиљаду милијарди долара у инфраструктуру што би омогућило успостављење нових трговински путева. Све у циљу јачања кинеске економије. Последња станица новог кинеског пута свила је Европа. Кина снажно улаже у чланице ЕУ као што су Грчка и Мађарска али и у периферне државе: Црну Гору и Србију. Какав је одговор Европске уније”?

Наведеним цитатом немачки Дојче веле отворио је причу о растућем присуству Кине на старом континенту. У многобројним анализама, проценама економиста и политичара, интервјуима стручњака за европско-кинеске односе јасно се искристалисао одговор на питање које је поставио немачки радио. А тај одговор најкраће речено гласи: „ЕУ је преспавала нови кинески пут свиле”.

 

Мориц Рудолф, стручњак за међународне односе и Кину у интервју за Дојче веле каже:„Европска унија је дуго спавала и још се споро буди када је реч о новом кинеском путу свиле. Дуго се мислило да ће одговор на кинески изазов бити стара политика. То је, међутим, слаб одговор Европе... Кина својим путем свиле покушава да успостави нове глобалне стандарде који ће креирати светску економију. На тај изазов ЕУ нема одговор”.

Анализирајући све снажније присуство Кине у Европи немачки стручњаци указују на могуће последице нове политике Пекинга. Кинеска улагања у изградњу инфраструктуре, слажу се аналитичари, појединим држава доносе велику корист. Нови путеви, мостови и пруге су снажна инјекција за сваку економију. Оно што брине је, међутим, чињеница да Кинези са собом доносе своја правила понашања. Дојче веле наводи, не прецизирајући о којим државама је реч, да има случајева када ће, у случају спора, пресуду доносити суд у Кини.

У једном документу ЕУ чије делове је у априлу објавио угледни немачки „Ханделсблат” чланице Уније су јасно критиковале кинески пут свиле. Наведено је да је кинеско деловање у супротности с Агендом ЕУ о либерализацији трговине јер ствара неравноправне услове пословања у којима кинеске компаније имају предност због снажне подршке њихове државе.

Неким западноевропским круговима посебно је трн у оку такозвани механизам 16+1 који дефинише сарадњу Кине и држава средње и источне Европе. Чују се упозорења да Пекинг заправо покушава да подели Европску унију и тако ослаби њен утицај.

Већ поменути Мориц Рудолф  каже да су такве оптужбе ипак прејаке. Кинези, сматра Рудолф, заправо вешто користе све слабости ЕУ, посебно њене неосмишљене политике према најмлађим члановима еворпске породице с истока и југа старог континента.

Имигрантска статистика: Од јануара до септембра ове године преко Средоземног мора у Европу је стигло двоструко мање миграната него у истом периоду 2017.  Према подацима УН у првих девет месеци ове године рискантним воденим путем до Европе стигло је 74.500 избеглица. Међународна организација за миграције (ИОМ) лане је у истом периоду избројала 130 хиљада миграната.

У наведеном периоду ове године бележи се и она трагична статистика. Од јануара до септембра у водама Средоземља смртно је страдало готово 1.600 избеглица.

Стручњаци ИОМ-а процењују да је драстичан пад броја миграната пре свега последица изузетно оштре и рестриктивне политике већине европских држава према дошљацима. Као пример наводи се затварање такозване балканске избегличке стазе или италијанских лука.

Статистика показује и неке нове трендове у прихвату миграната. Ове године највише миграната примила је Шпанија – 32 хиљаде. На другом месту је Грчка са 21 хиљадом дошљака док је Италија на трећем месту са прихватом нешто више од 20 хиљада људи.

Највећи број овогодишњих избеглица пристиглих из Африке у Европу су из Туниса, Еритреје и Судана. На опасан водени пут у обећану Европу и даље се највише креће с обала Либије.

Узалудне Трампове претње: Американце баш боли немачко-руска трговина гасом. Готово да не прође дан да се неко из Вашингтона не обруши на енергетске везе Берлина и Москве а посебно је на мети нови гасовод  кроз Балтичко море – Северни ток 2.

Последњи такав напад извео је у Москви амерички министар за енергетику Рик Пери приликом разговора с руским колегом Александром Новаком. Пери је оценио да је Северни ток 2 „најслабије место енергетске безбедности Европе” упозоривши Русији да „нафту и гас не користи као средство притиска на треће земље”.

Овакво хистерично понашање САД није нека новост. Вашингтон већ деценијма покушава да прекине осовину Берлин – Москва у пословима везаним за трговину енергентима. Још од средине прошлог века Немци од Руса купују нафту и гас, а Русима продају цеви за гасоводе, машине и нову технологију.

Никакве америчке санкције досад нису успеле да „сломе” овај немачко-руски посао због чега не треба очекивати да ће и Доналд Трамп, са својим притисцима и претњама, успети ту нешто да промени.