Merkelova razmatra bombardovanje Sirije

Međutim, protiv nemačke vojne intervencije u Siriji su koalicioni partneri vladajuće stranke i deo opozicije, a sudeći prema istraživanju javnog mnjenja, i oko 70 odsto anketiranih građana.

Neki od njih su svoje protivljenje izrazili u ponedeljak na demonstracijama na kojima su se pojavili transparenti „Stop intervenciji”, „Ne u rat protiv Sirije”, „Ne u moje ime”. Planirano je da skup bude održan ispred američke ambasade u Berlinu, ali su dobili obaveštenje da to nije moguće „zbog radova koji su u toku”.

Od proleća, američki predsednik Donald Tramp je pojačao pritisak na zvanični Berlin da premalo izdvaja za vojni budžet, nedovoljno doprinosi NATO-u i preslabo podržava SAD. Sada je kancelarki nametnuo još jedan težak izazov koji pojednostavljeno glasi: ili ste sa nama ili ste protiv nas.

Za razliku od aprila, kada je kancelarka rekla da Nemačka neće učestvovati u napadima za koje je kao povod poslužilo navodno sirijsko korišćenje hemijskog oružja u Dumi i pogibija 70 ljudi, ovog puta Angela Merkel nije isključila mogućnost učešća nemačkog vazduhoplovstva.

Od Drugog svetskog rata, izuzev učešća u bombardovanju SR Jugoslavije, Nemačka sprovodi samo ograničene vojne misije u inostranstvu: prvenstveno obuku, nadzor, medicinsku pomoć ili učešće u mirovnim snagama.

U raspravi u parlamentu prošle nedelje kancelarka je povodom Sirije objasnila da je primarni interes pronalaženje rešenja političkim sredstvima, ali je na oštra upozorenja koalicionih partnera – socijaldemokrata – protiv nemačkog učešća u bombardovanju odgovorila da se „ne može okretati glava kada se, na primer, upotrebljava hemijsko oružje”.

„Da unapred kažemo ne, šta god se dešavalo u svetu – ne može biti naš stav”, rekla je predsednica Hrišćansko-demokratske unije.

Istog dana „Bild” je izvestio da nemačko ministarstvo odbrane već razmatra učešće Bundesvera u napadima na Siriju ukoliko dođe do upotrebe hemijskih otrova. Rusija je protekle dve nedelje uporno upozoravala da se u Idlibu sprema insceniranje hemijskog napada dok su paralelno iz Vašingtona, Pariza i Londona stizale najave novih udara protiv snaga Bašara el Asada.

Nemački dnevnik tvrdi da je ministarka odbrane Ursula van der Lajen naručila planiranje nekoliko opcija za angažovanje u Siriji: od izviđačkih letova bombardera „tornado” do napada na sirijske trupe i postrojenja.

Prema nemačkom ustavu, vojnici Bundesvera mogu biti angažovani u inostranstvu radi obezbeđivanja mira, i to u okviru mandata UN. Kao ni prilikom prethodne intervencije zapadnih saveznika u Siriji, ne postoji mandat Saveta bezbednosti UN.

Međutim, u Nemačkoj pravnici upozoravaju da u slučajevima poput hemijskog napada kancelarka ima ovlašćenja da po skraćenoj pravnoj proceduri naloži učešće nemačkog vazduhoplovstva. Prošle godine je nemački parlament odobrio Bundestagu učešće u operacijama zapadne koalicije u Siriji i Iraku, ali samo u izviđačkim misijama.

Prilikom posete Bliskom istoku proteklog vikenda ministarka odbrane je, na pitanje da li Bundesver razmišlja o strateškoj bazi u ovom regionu, odgovorila: „Rekla bih da ne isključujem tu ideju, to zavisi i od toga koliko je Bundesver potreban u regionu i šta to za nas predstavlja.” Nemački vojnici su prisutni u Jordanu i Iraku, gde izvode vojnu obuku i učestvuje u rekonstrukciji zemlje pod novim mandatom.