Sloboda, jednakost, biznis

„Mi prenosimo glas odbornika, gradonačelnika, privrednika i građana sa teritorija koje predstavljamo. U stalnom smo kontaktu sa firmama i zaposlenima, slušamo njihove sugestije i na osnovu toga pokrećemo pitanja u Senatu”, kaže senatorka Korin Fere.

Njena koleginica Marta de Sidrak izabrana je za senatorku na listi republikanaca i predsednica je Odbora za saradnju sa zemljama zapadnog Balkana.

„Želimo jaču ekonomsku saradnju između Srbije i Francuske, da se naši preduzetnici češće sreću i da se biznis lakše pokreće”, ističe Marta de Sidrak.

Bregzit brine francuske privrednike

Kad francuski preduzetnici razmišljaju da li da ulažu u Srbiju, jedna od vrata na koja bi trebalo da mogu da pokucaju jesu i vrata srpskog diplomatskog predstavništva u Parizu. Rezidencija srpskog ambasadora smeštena je u velelepnoj palati na obali Sene i ima pogled na Ajfelov toranj. Aktuelni ambasador Rajko Ristić nije bio ovde za vreme posete srpske delegacije, a i svakako se očekuje da će uskoro biti zamenjen. U srpskoj ambasadi su nam se požalili da im je teško da odgovore na interesovanja francuskih privrednika jer imaju samo troje diplomata i uopšte nemaju ekonomsko odeljenje.

„Kada nam se biznismeni obrate, gledamo da im izađemo u susret, ali nemamo resurse i zato se Francuzi pre obraćaju francuskoj ambasadi u Beogradu, nego nama”, kažu nam iz srpske ambasade u Parizu.

Poznati francuski biznis je i luksuzni tržni centar „Galerije Lafajet” u bulevaru Osman u blizini zgrade Opere. „Lafajet” je jedan od 800.000 članova Privredne komore Pariza, javnog udruženja privrednika.

„Imamo i velike kompanije kao što je ’Lafajet’ i male radnje kao što su knjižare i u ime svih njih predlažemo zakone i amandmane, zakazujemo sastanke u parlamentu, vladi i Briselu”, objašnjava Dominik Moreno iz Privredne komore Pariza.

„Zabrinuti smo zbog bregzita jer imamo razvijenu trgovinu sa britanskim preduzećima i ne možemo ni da zamislimo redove kamiona u Kaleu i Doveru ili uvođenje carine. Zato tražimo od naše vlade da odmah nešto preduzme umesto da čeka da se London odluči za meki ili tvrdi bregzit”, dodaje Dominik Moreno.

Najpoznatije privatno udruženje poslodavaca u Francuskoj je Medef, sa 173.000 članica koje zajedno zapošljavaju više od deset miliona ljudi. Oko 95 odsto njihovih članova su mala i srednja preduzeća.

„Povezujemo poslodavce i lobiramo za njihove interese kod vlade, zbog čega jedni kažu da vladamo Francuskom, a drugi da ništa ne radimo, dok je istina u sredini. Predsednik Emanuel Makron je vrlo otvoren za naše sugestije i uvažio je naš stav da su nameti previsoki, zbog čega su nam porezi smanjeni sa oko 30 na oko 22 odsto”, ističe Kristin Lepaž, direktorka Međunarodnog odeljenja Medefa.

O ovoj temi raspravlja se na brojnim pariskim adresama, pa i u nekadašnjoj palati Rotšildovih, u salama ukrašenim tapiserijama madam Pompadur, zvanične glavne ljubavnice Luja Petnaestog. Rotšildovi su tapiserije prožete zlatnim i srebrnim nitima kupili da bi ukrasili svoj dom, koji su kasnije prodali Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj. Od tada, palata je sedište ove međuvladine organizacije za podsticanje privrednog rasta i trgovine, koja okuplja 36 visoko razvijenih zemalja. Organizacija se bavi i javno-privatnim dijalogom u Srbiji i o tome priprema izveštaj. Kako saznajemo, kao probleme su identifikovali donošenje zakona po hitnom postupku, zbog čega nema vremena za javnu raspravu, kao i posvećenost države velikim kompanijama umesto malim i srednjim preduzećima, što znači da poslovnu klimu često određuju strane korporacije.

Reforme kao buldožer

Naled je udruženje kompanija, lokalnih samouprava i organizacija građanskog društva koje se zalaže za unapređivanje uslova poslovanja u Srbiji. U okviru pomenutog projekta, pomaže paušalcima, pčelarima i proizvođačima organske hrane da uspostave komunikaciju sa državom i jasno formulišu stavove i potrebe.

„Za razliku od nas, Francuzi imaju kulturu udruživanja i dijaloga i zato mislimo da od njih možemo da učimo. Kod nas 80 odsto privrede nije član nijednog udruženja, privrednici se ne konsultuju s državom, čak zaziru od nje”, objašnjava Jelena Bojović, direktorka za regulatorne reforme u Naledu.

Na konstataciju da srpski privatnici uglavnom samo traže subvencije, Jelena Bojović ističe da je tačno da mnogi u tome vide čarobnu formulu, ali da državne dotacije nikako nisu jedino rešenje i da privrednici moraju da nauče da artikulišu i druge predloge, poput uticaja na zakone i regulative. „Nevolja je u tome što se državi često žuri da donese zakone pa se oni prebrzo usvajaju. Privreda se uključuje u raspravu tek kad je gotov nacrt zakona, a vlada tada više nije spremna da bilo šta menja”, dodaje ona. Na pitanje da li je posredi najobičnije lobiranje, naša sagovornica ističe da se ovaj pojam više vezuje za interese jedne kompanije, dok je ovde reč o zagovaranju zajedničkog interesa privatnog sektora.

Sa njom se slaže i stručnjak Svetske banke za javno-privatni dijalog Benžamen Ercberg, Francuz koji 15 godina radi za Svetsku banku u Vašingtonu, ali se pre toga upoznao i sa Balkanom, i to uz pomoć – buldožera. Tako se zvao program ekonomskih reformi koje je početkom dvehiljaditih pokrenuo u BiH, pri čemu je njegov „buldožer” trebalo da ukloni propise koji su gušili privredu.

„Kad lobirate, borite se samo za sopstveni interes bez obzira na druge igrače, i to često radite privatnim kanalima, dok bi javno-privatni dijalog morao da uključi sve zainteresovane strane uključujući vladu, biznis i sindikate”, objašnjava Ercberg.

Naš sagovornik ipak upozorava da ako ova praksa nije poštena i transparentna, onda se zaista pretvara u lobiranje krupnog kapitala. Kao primer navodi Belorusiju, tvrdeći da je vlada tamo sprovela reforme u korist velikog biznisa a ne malih i srednjih preduzeća.

„Problem nastaje i ako vlada odluči da samo sluša strane investitore. Opasnost u javno-privatnom dijalogu vreba i kad se reforme vezuju isključivo za jednog čoveka jer bi mogle da padnu u vodu čim on ode s vlasti. Dešava se da nova vlada ne želi da podrži reforme samo zato što ih je započela bivša, i to se upravo dogodilo i u BiH”, ističe Ercberg.