Rat u Ukrajini se premešta u Azovsko more

Sukob Ukrajine i Rusije s kopna se prenosi na more. Prolazak dva čamca ukrajinske ratne mornarice u nedelju ispod Krimskog mosta, u pratnji ruskih brodova i patrolnih čamaca Federalne službe bezbednosti i Crnomorske flote, ukazao je na novi problem u rusko-ukrajinskim odnosima, nagoveštavajući i dodatni elemenat u tenzijama između SAD i Rusije.

Posle prisajedinjenja Krima Rusiji 2014. godine Ukrajina je izgubila veliku luku Sevastopolj na Crnom moru, a na Azovskom su joj ostale dve luke: u Berdjansku i Marijupolju, koji se nalazi samo 20 kilometara od teritorije koju kontrolišu proruske snage samoproglašene Donjecke Republike. Pri tome, brodovi moraju da prođu kroz Kerčki moreuz, sa čijih se obeju strana nalazi ruska teritorija.

Ruska obalska straža u tom delu proverava sve brodove, a ukrajinska strana se žali da se provere odugovlače, da se trgovački brodovi predugo zadržavaju, što proizvodi gubitke. Trgovački rat, međutim, lako bi mogao da preraste i u vojni.

Prvi koraci ka ojačavanju vojnog pomorskog prisustva u Azovskom moru, prema odluci Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, bili su porinuće dva artiljerijska oklopna čamca ukrajinske mornarice u Berdjansku. U ovim lukama Ukrajina ima samo male i zastarele čamce obalske straže.

Početkom meseca doneta je i odluka da se ojača vojno prisustvo u Azovskom moru i raketnim oružjem opremi jedinice obalske odbrane. Potom je sredinom septembra vlada u Kijevu odlučila da do kraja godine na obali Azovskog mora otvori pomorsku bazu mornarice Oružanih snaga Ukrajine.

Ruski mediji izveštavaju da vlada u Kijevu namerava da pomorsku bazu formira uz podršku SAD, što bi bio svojevrstan odgovor Rusiji. Planirano je da se iskoristi već postojeća infrastruktura ovih trgovačkih luka na koju bi bili nadograđeni dodatni dokovi za mornaricu.

Tenzije su pojačane u nedelju, kada su se ukrajinskim vojnim plovilima na prolazu kroz Kerčki moreuz približili ruski patrolni čamci, i to, kako tvrde u Kijevu, na udaljenost manju od dozvoljene. Incident se lako može dogoditi, a SAD vode brigu o svakom ruskom koraku u ovom regionu. Uz sankcije Rusiji, SAD su već poslale Ukrajini protivtenkovske raketne sisteme „džavelin”, specijalni izaslanik za Ukrajinu Kurt Volker je prošle nedelje najavio da Vašington razmišlja o novim isporukama smrtonosnog oružja, Stejt department je osudio rusko ometanje međunarodne plovidbe u Azovskom moru, a portparolka Heder Nauert je optužila Rusiji da pokušava da destabilizuje Ukrajinu ometanjem plovidbe. Analizirajući postojeću vojno-pomorsku situaciju u Azovskom moru, američka agencija Stratfor konstatuje da bi SAD mogle da pokažu svoju podršku Ukrajini još jedino slanjem brodova u Azovsko more, „što bi moglo da zaoštri prirodu sukoba”.

Međutim, kako je Azovsko more, koje je na severu okruženo ukrajinskom, a s ostale tri strane ruskom teritorijom, zvanično najpliće more na svetu, prosečne dubine sedam metara – prolaz vojnih brodova nije izvodljiv jer je, kako tvrde poznavaoci, njihov najmanji gaz devet metara.

Zbog toga ruski vojni analitičari smatraju da cilj ukrajinske akcije u Azovskom moru nije vojni, nego da SAD rade na stvaranju provokacija kako bi pokazale da je ukrajinska flota slaba i da Vašington mora da se umeša kako bi joj pomogao. Ipak, ukrajinsko Ministarstvo infrastrukture je pokrenulo inicijativu za produbljivanje morskog dna u području marijupoljske i berdjanske luke, pa su tamo prebačeni ledolomac „Kapetan Belousov” i bager „Meotida”.

Uporedo s ovim odlukama, Ukrajina je pokrenula reviziju, zapravo raskidanje, Sporazuma o Azovskom moru s Rusijom, što je samo još jedan u nizu sporazuma koje napušta, kako bi prekinula sve veze s Rusijom. Prošle nedelje Kijev nije produžio okvirni Sporazum o prijateljstvu s Rusijom. Iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova već su odgovorili da bi povlačenje Ukrajine iz Sporazuma o Azovskom moru, na šta ona kao potpisnica ima pravo, izazvalo posledice po obe države, iako nije rečeno kakve.

Prema ovom sporazumu, Azovsko more predstavlja unutrašnje vode dveju država i njegovo korištenje je regulisano nacionalnim zakonodavstvom tih država. Jedan od članova sporazuma glasi da strani vojni brodovi mogu da prolaze kroz Kerčki moreuz u Azovsko more isključivo uz saglasnost obe strane. „Ako ne postoji saglasnost Ukrajine i Rusije, onda u te vode ne mogu da dolaze nikakvi strani brodovi”, objasnio je diplomata Andrej Rudenko.

Iako su susreti u normandijskom formatu prekinuti posle ubistva lidera donjecke oblasti Aleksandra Zaharčenka, za čiju smrt Rusi optužuju režim u Kijevu, spor u Azovskom moru će očigledno biti još jedna tema o kojoj će morati da se razgovara, možda i na nivou SAD–Rusija.