Splavovi ugrozili Perućac, a vikendice Taru

Bajina Bašta – Niko se sa sigurnošću ne seća kada su podignute prve kućice-splavovi na jezeru Perućac ispred brane HE „Bajina Bašta” i postavljene kamp-prikolice, a kasnije i kućice od čvrstog materijala pored same vode. Kada je Josip Broz pritiskom na dugme svečano pustio u rad hidroelektranu 27. novembra 1966, obale jezera su bile netaknute, osim stenja i rastinja na njima ničega nije bilo.

A onda se tokom 2014. godine, na jezeru napravilo ruglo od podignutih kućica pored vode bez vodovoda. Ne čudi ako se zna da je gotovo sav otpad tada završavao u jezeru, počev od fekalija do plastične i papirne ambalaže. Da stvar bude gora, polovina jezera, budući da je granica između BiH sredinom Drine, u nadležnosti je JP Nacionalni park „Tara” u kojem važe stroga pravila za održanje i očuvanje životne sredine. Već 2015. pojavila su se pravosnažna rešenja za uklanjanje 85 nelegalnih objekata na Perućcu. Te godine, u dve akcije, 35 objekata uklonili su sami vlasnici poštujući zakone, dok je građevinska inspekcija porušila 45 objekata podignutih u zoni u kojoj je gradnja strogo zabranjena.

Ostalo je da se preostalih pet objekata uklone po pravosnažnosti donetih rešenja, jer je za četiri objekta tada podnet zahtev za legalizaciju, a za jedan se vodio upravni postupak. Meštanima Bajine Bašte i Perućca ni tada kao ni sada nije jasno po kom osnovu su podneti zahtevi za legalizaciju izgrađenih objekata na mestu gde je gradnja strogo zabranjena. Da li je reč o moćnicima za koje zakon ne važi ili je posredi nešto drugo?

U stručnim službama Nacionalnog parka „Tara” ne znaju šta je s tim zahtevima, a ruglo u priobalju Perućačkog jezera se uvećava. Na Perućcu pokušavamo da pronađemo odgovor na pitanje zašto posao nije završen do kraja, kakav je status tih objekata, zašto nisu uklonjeni i šta je sa onima na vodi. Na našu molbu za bilo kakvu izjavu u vezi s tim, iz HE „Bajina Bašta” su nam rekli da im je strogo zabranjeno iz Direkcije EPS-a da daju izjave za medije.

U Direkciji JP Nacionalni park „Tara” razgovarali smo sa Dragićem Karaklićem, direktorom Nacionalnog parka „Tara” i Radomirom Filipovićem, predsednikom opštine Bajina Bašta. Direktor Karaklić kaže da zaposleni u Nacionalnom parku „Tara” uspešno brinu o zaštiti područja, biljnom i životinjskom svetu, za šta između ostalog dobijaju domaća i međunarodna priznanja. Tvrdi da su najbolji nacionalni park u Srbiji, ali da im smeta divlja gradnja koja nije u njihovoj nadležnosti, mada se protiv nelegalnih graditelja bore prijavama nadležnim institucijama.

– U toku je izrada projekta za gradnju kolektora otpadnih voda i fekalija na Kaluđerskim barama, na koji će biti priključene sve vikendice i objekti na tom području. Očekujem da će ceo posao biti  urađen za dve-tri godine – naglašava Karaklić.

Na preplitanje nadležnosti pažnju nam skreće i predsednik opštine Radomir Filipović.

– Imamo uvek dogovor s vojskom, koja ima objekte u zoni nacionalnog parka, crkvom, jer je manastir Rača sa 800 hektara šume takođe u zoni zaštite, potom sa EPS-om, zbog jezera Zaovine i Perućac, predstavnicima vlasti budući da je Bajina Bašta granična opština s drugom državom. Gazdovanje vodom spada u nadležnost države, ali bez obzira na to imamo odlično saradnju s HE „Bajina Bašta”, motorom razvoja opštine – podseća Filipović, koji je uveren da bi najbolje bilo kada bi se izmenama propisa Nacionalnom parku „Tara” prepustilo da samostalno gazduje na području koje mu pripada. Onda ne bi bilo preplitanja nadležnosti, usaglašavanja planova i drugog – za sve bi na svojoj teritoriji bio odgovoran park.

Dragić Karaklić kaže da imaju veliki problem s asfaltnim putem od Perućca do Predovog krsta, ne mogu da ga revitalizuju jer nigde nije ucrtan, odnosno od 1982. kada je izgrađen nije dobio upotrebnu dozvolu, nisu rešena imovinska pitanja, nije tehnički primljen… a životno je važan i za NP „Tara” i za stanovnike Rastišta i Jagoštice jer im je jedina veza sa svetom. I postoji već 36 godina, a nigde ga zvanično nema! Veliki problem su im i splavovi u prvoj zoni zaštite na ušću Dervente u Drinu jer je tu prirodno mrestilište ribe.

Čini se da će sledeće godine biti vidljivo šta je od rečenog učinjeno, mada će, kako kažu naši domaćini, za početak među najvažnije zadatke spadaju povezivanje na kanalizacionu mrežu i uklanjanje splavova koji ruže pogled na jezero i ostavljaju loš utisak na goste još na ulazu u Nacionalni park „Tara”. Posetilaca je sve više poslednjih godina, dolaze iz celog sveta da vide naš ponos i biser prirodne lepote na kojem nam mnogi zavide.