Buran život novinarske zvezde

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 5. maja – Zbog nje su mnogi cenili a neki i potcenjivali novinarstvo kojim je ona razbijala ravnodušnost publike. Kolege su joj se i divile, zavidele i ogovarale je, dok su je sledile kao uzor ili nastojale da njenu slavu dostignu stilom koji ona nije gajila…

Ona – Barbara Volters (78) važi za legendu američkog televizijskog novinarstva, s najdužom ovdašnjom istaknutom karijerom (debitovala je 1956. godine) u poslu gde još uvek „hara”. Život joj je bio buran, a najnovije uzbuđenje javnosti izazvala je ovih dana, izvan malog ekrana, objavljivanjem memoara „Audition”, gde je posle mnogih obelodanjivanja tuđih zagonetnosti, otkrila i svoje lične, dugo čuvane tajne.

Javnost je, ovog puta, najviše zaintrigirala ispovešću da je pre pre tri decenije bila u intimnoj vezi s oženjenim republikanskim senatorom Edvardom Brukom (sada 88), prvim crncem na toj funkciji u proteklom stoleću. „Bio je najfascinantniji, najseksipilniji muškarac koga sam ikad srela”, rekla je u intervjuu kojim je najavila svoju knjigu.

Bruk, koji zasad odbija da komentariše njene navode, bio je tada na ivici razvoda, ali su se on i Barbara, po njenim rečima, rastali da bi „sačuvali svoje karijere”. Njoj je to uspelo, ali ne i njemu – izgubio je, posle dva mandata, mesto u Senatu zbog „učestalih priča o mogućem razvodu”, pri čemu nije bilo naslućivanja da bi „uzročnik” mogla da bude Voltersova...

Obelodanjivanje te tajne je među analitičarima doživljeno kao epizoda koja potvrđuje nekoliko suštinskih ovdašnjih kopči između javnog i privatnog. Prvo, da se razlozi nečijeg političkog pada često saznaju mnogo kasnije. Drugo, da veze između funkcionera i reportera mestimično prerastaju u intimne. Treće, da je poprilično seksualnih afera među ličnostima javnog života i izvan Holivuda. Četvrto – da se i na ovaj način iskazuje geslo, skovano da izrazi poslovne perspektive, da je „Amerika zemlja mogućnosti”…

Pored tih uopštavanja, sugerišu se i personalizacije. Barbara, čiji su memoari štampani u 625.000 primeraka, uvek je znala „da dobro unovči svoj rad” – konstatovao je hroničar „Njujork tajmsa”. Konstatovao je da je bila i „prva milion dolara bejbi televizijskih informativnih emisija” u SAD. Prizvuk zamerke u toj opasci, ona odbija objašnjenjem da je samo pola od te godišnje svote dobijala za učešće u informativnim emisijama a drugi deo za ekskluzivne intervjue.    

Intervjuisala je, priznaje joj se, gotovo sve ličnosti „koje su zasluživale vrhunski publicitet”. Pročula se kad je 1977. uspela da napravi prvi zajednički intervju sa egipatskim predsednikom Anvarom al Sadatom i izraelskim premijerom Menahemom Beginom, da bi joj potom ekskluzivni gosti bile mnoge druge važne ličnosti politike, kulture, skandala. Razgovor s Monikom Levinski (stažistkinjom u Beloj kući čija je seksualna afera s tadašnjim predsednikom Bilom Klintonom njega zamalo koštala funkcije) kategorisan je kao jedan od najgledanijih u povesti…„Propitivala” je, podseća se, i Borisa Jeljcina, Đijang Cemina, Margaret Tačer, Moamera Gadafija, Uga Čavesa… Pristizale su, povremeno, i primedbe na takva ostvarenja. Zamereno joj je, na primer, da nije bila dovoljno kritična prema Fidelu Kastru, i što je filmsku zvezdu Ketrin Hepbern pitala „koje biste drvo želeli da budete”.

Poredeći sagovornike, navela je da su u seriji intervjua na televiziji Ej-Bi-Si bolji rejting imale emisije – bez političara. To se potvrdilo i kad su 2004. njeni šefovi odlučili da je bolje – da pred kamerama razgovara sa učiteljicom okrivljenom za seksualne odnose s maloletnim đakom, nego sa predsednikom Džordžom Bušom.

Negovala je „lični pristup” u novinarstvu. Mnogi su joj prebacivali da je pri tom bila „blaga”. Složila se s takvim primedbama kakve trpi takođe „večni” Lari King na Si-En-Enu.

U memoarima ona oživljava događaje i niz porodičnih trauma, od detinjstva do tri svoja razvedena braka. Otac joj je krahirao u biznisu s noćnim klubovima, sestra joj je umrla posle velikih patnji, usvojena kćerka se u mladosti odala drogi i kriminalu…

Želela bi, kaže, da bude upamćena kao „brižna majka i dobar novinar” a ne po smicalicama i ljubavnim „epizodama” među kojima i sa republikanskim senatorom Džonom Vornerom (pre i posle njegovom braka sa čuvenom Elizabet Tejlor). Izjavila je i da, najzad, ne mora više da dokazuje svoje profesionalne vrednosti niti da teži novim podvizima. Ali, kad su je pitali šta bi radila ako bi Osama bin Laden iznenada pokazao želju da bude intervjuisan, odgovorila je: „Odmah bih se spakovala i otišla”…