Vašington zaoštrava i vojne odnose sa Kinom

Prvenstveni problem Amerike s Kinom jeste trgovina. Ali, mi imamo mnogo drugih problema s njom. Tim rečima je, uz pretnju sledećom rundom carina na kinesku robu u vrednosti od 267 milijardi dolara, američki predsednik Donald Tramp u nedelju otvorio novu dimenziju tekućeg zaoštravanja trgovinskih odnosa dve najveće ekonomije sveta.

Na koje je sve „probleme” s Kinom mislio 45. predsednik SAD, ostalo je tog dana neizgovoreno. Moguća odgonetka – na šta je možda mislio šef Bele kuće – ponuđena je iz Pekinga.

„SAD su nedavno izrazile želju da se otkaže dijalog o bezbednosti”, navela je u saopštenju Hu Čuenjing, portparolka kineskog ministarstva inostranih poslova, prenosi Rojters.

Dve strane prvobitno su se u „načelu” dogovorile da se šef američke diplomatije Majk Pompeo i ministar odbrane Džim Matis sastanu u Pekingu s kineskim zvaničnicima na drugom „diplomatsko-bezbednosnom dijalogu SAD–Kina”. Razlog odlaganja susreta najviših diplomatskih i odbrambenih zvaničnika Amerike i Kine nije čak ni nezvanično naznačen – ni u Vašingtonu, ni u Pekingu.

Po verziji „Njujork tajmsa” krajem prošlog meseca „Kina je otkazala diplomatsko-bezbednosni dijalog sa Amerikom”. Američki dnevnik naveo je da su mogući razlozi dodatnog zatezanja odnosa Vašingtona i Pekinga: nedavna odluka SAD da Tajvanu proda oružje u vrednosti od oko 300 miliona dolara i vojnopomorska gužva u Južnom kineskom moru.

Koliko u nedelju, istog dana kada je Donald Tramp govorio o „mnogim problemima” sa Kinom, američki razarač „USS Dekatur” približio se na 12 nautičkih milja od dva ostrvca u tamošnjem arhipelagu Spratli koji Kina smatra svojoj teritorijom. Pre toga kineski ratni brod imao je. po oceni Pentagona. „nebezbedni” susret sa američkim razaračem, izvestio je Si-En-En. Na kineske zvanične proteste povodom pojačanog angažmana američke vojske u regionu Južno kineskog mora poslednjih dana reagovao je Ričard Spenser, mornarički sekretar.

„Američka mornarica štitiće po svaku cenu ratnim brodovima sve komercijalne rute plovidbe. Ako Kina priđe, pridruži se svetu i uvaži međunarodna pravila i međunarodni poredak, imaćemo sjajne odnose. Ako oni zauzmu stav da će da koriste svoje zakone i svoje viđenje toga kako oni žele da trguju i štite svoj prostor, onda ćemo morati da imamo neku vrstu diskusije oko ostvarivanja toga”, izjavio je Spenser američkoj televizijskoj mreži Si-En-Bi-Si. Pentagon inače smatra da je Kina rasporedila nametljivo veliku količinu ultramodernog vojnopomorskog arsenala u oblast Južnog kineskog mora, uz 27 postavljenih vojnih osmatračnica.

Ako visoki američki vojnopomorski zvaničnik govori o „pravilima trgovine”, da li je sledeća etapa tekućeg privrednog sukoba SAD i Kine vezana za arenu Južnog kineskog mora, kuda se inače godišnje preveze roba u vrednosti 3,4 biliona dolara?

Što se Kine tiče, 64 odsto njenog pomorskog trgovinskog uvoza i izvoza putuje upravo Južnim kineskim morem.

Koliko su dve vodeće ekonomije sveta sada spremne da se otvoreno nadmeću za vojnu kontrolu plovidbe Južnim kineskim morem, zagonetka je.

Šta god da je stvarni „pokretač” odluke o odlaganju putovanja Pompea i Matisa u Peking, jasno je da dve superekonomske sile u ovom trenutku nemaju ni trgovinske, ni diplomatske, niti vojne kontakte na visokom nivou.

U međuvremenu, tačka trgovinskog zbližavanja Amerike i Kine sve je neizvesnija.

Jedna od stavki „istorijskog” trgovinskog sporazuma SAD, Meksika i Kanade (NAFTA), potpisanog u nedelju, sadrži prikrivenu rampu daljem biznisu tri države Severne Amerike sa Kinom. „Ukoliko neka od članica trojnog sporazuma zaključi sporazum o slobodnoj trgovini sa ’netržišnom ekonomijom’, znači Kinom, preostali mogu da napuste NAFTA sporazum”, navodi „Volstrit džornal”.

Biznis sa Amerikom je privilegija, ocenio je u nedelju Donald Tramp. Druga najveća ekonomija sveta još ne izlazi sa sličnim ocenama.

Glavno pitanje je da li svet stvarno „ubrzano klizi ka polarizaciji sfera uticaja SAD i Kine”, kao što je zimus prognozirao profesor Huetong Jan na Trećem ekonomskom forumu u Delfima?