Vakcina protiv gripa stiže sledeće nedelje

Iako su čekaonice domova zdravlja ovih dana pune zbog velikog broja obolelih od prehlade i respiratornih infekcija, grip još nije stigao u Srbiju. Lekari smatraju da je sada pravo vreme da ljudi rade na jačanju imuniteta, ali i da se odluče da prime vakcinu protiv gripa koja će ovog meseca stići u domove zdravlja u Srbiji. Isporuka uvozne vakcine u našu zemlju, kako saznajemo u Ministarstvu zdravlja, očekuje se oko 10. oktobra, a odmah nakon dobijanja sertifikata analize u Agenciji za lekove i medicinska sredstva, Institut „Torlak” će cepivo distribuirati zdravstvenim ustanovama. Javni postupak nabavke vakcine sproveo je Republički fond za zdravstveno osiguranje, pa će u Srbiju stići 241.620 doza.

Još nije poznato koji će sojevi virusa biti dominantni u cirkulaciji, a očekuje se da će prvi slučajevi gripa biti detektovani na severu i zapadu Evrope, a da će se kasnije proširiti na istok Starog kontinenta.

Kako ističe prim. dr Leposava Garotić Ilić, epidemiolog beogradskog Zavoda za javno zdravlje, ove nedelje će početi da se obavlja nadzor nad gripom, a podaci o tome biće objavljivani na sajtu Evropskog centra za kontrolu bolesti.

– Očekuje se da u ovom mesecu počne vakcinacija protiv gripa. Važno je da se vakcinišu osobe koje su pod najvećim rizikom da obole. To su svi stariji od šest meseci sa hroničnim bolestima pluća, bubrega, srca, metaboličkim poremećajima kao što je dijabetes... Bitno je da vakcinu dobiju ljudi sa oslabljenim imunitetom i trudnice, koje tako štite i sebe i bebu. Bilo bi dobro ukoliko bi se vakcinisali i zaposleni u gerontološkim centrima i zdravstvenim ustanovama – dodaje dr Garotić Ilić.

Naglašava da se ni za jedan tip virusa gripa ne može reći da je najopasniji, jer koliko će teške simptome neko imati zavisi od zdravstvenog stanja, uzrasta, imuniteta, pratećih bolesti. U prošloj sezoni u Americi je, na primer, bio dominantan AH3 virus, a kod nas B i u manjoj meri AH1. Na pitanje na koji način Amerikanci mogu da procene broj umrlih od gripa, naša sagovornica dodaje da oni to rade na osnovu statističkih modela za procenu broja preminulih od kardiovaskularnih i respiratornih oboljenja koja se dovode u vezu sa gripom.

SAD su protekle jeseni i zime prošle kroz jednu od najgorih sezona gripa u novijoj istoriji. Obeležio ju je tip gripa zbog kojeg bi još ljudi moglo da završi u bolnici ili umre, naročito mala deca i starija populacija. Sezona je kulminirala početkom februara, a analize su pokazale da je virus uzrokovao oko 80.000 izgubljenih života, što je najveći broj žrtava ove bolesti u poslednje četiri decenije. Fatalne komplikacije koje mogu da nastanu kao posledica gripa, uključuju zapaljenje pluća, moždani i srčani udar.

Za razliku od SAD, kod nas je protekla sezona obolevanja od gripa bila blaga, a najveći broj obolelih poslednjih godina zabeležili smo 2009. i 2010. godine, kada je došlo do pandemije.

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović objašnjava da je još u februaru Svetska zdravstvena organizacija dala preporuku svim proizvođačima vakcina koja tri soja treba da budu uključena u vakcinu za sezonu 2018. i 2019. godine. To je jedan soj tipa B, jedan H1N1 i H3N2. Ukoliko se u vakcini nađu sojevi virusa koji kruže u tom trenutku, osoba je zaštićena 60 odsto, a ako dobije grip neće imati teške simptome, već blažu kliničku sliku.

– Po broju umrlih, grip je na prvom mestu među svim zaraznim bolestima u Evropi, jer od njega oboli više ljudi nego što je onih koji pate od tuberkuloze, side i pneumokoka. Smrtnost je manja od jedne na 10.000 obolelih osoba. Svake sezone gripom se zarazi pet do 10 odsto ljudi, i to onda kada nije epidemijska godina. Otprilike, beleži se da zarazu dobije od 350.000 do 700.000 ljudi, ali da infekcija prođe bez ispoljenih simptoma, dok oko 100.000 ljudi dobije pravi grip – pojašnjava dr Radovanović.

U nekim državama, na primer u Americi, lekar ima obavezu da se vakciniše pre nego što krene sezona obolevanja od gripa. Profesor Radovanović kaže da se to u nekim ustanovama smatra radnom obavezom i etički nužnim pravilom, jer bolestan lekar može da zarazi pacijente, a ako oboli moraće da ode na bolovanje pa u tom periodu neće moći da leči bolesnike.

– Kod nas se mali broj ljudi vakciniše. Porudžbine vakcine zasnivaju se na iskustvu iz prethodne godine – dodaje dr Radovanović.

Grip obično više napada decu i mlađe ljude, podseća prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, ali se oni najlakše izbore sa virusom. Grip kod starijih ljudi stvara prostor za pojavu bakterijskih infekcija sa teškim oboljenjima disajnih puteva i centralnog nervnog sistema.

– Grip obično protutnji kroz organizam, a ako je reč o zdravoj osobi, onda se njen imuni sistem lako izbori sa virusom. Bolest može da bude opasna kada naglo obori čoveka i kada tok oboljenja ne može da se predvidi. Najveći broj obolelih obično imamo u februaru, kada posle hladnog vremena dođu topli dani, jer se virusi tada lako razmnožavaju – kaže dr Dimitrijević.

Antibiotici ne pomažu u borbi sa gripom, pa se obolelima savetuje mirovanje, ispijanje što više tečnosti i uzimanje lekova za obaranje visoke temperature.