Beograd dobija Plan generalne regulacije zelenih površina

Glavni grad do kraja godine trebalo bi da dobije detaljan Plan generalne regulacije sistema zelenih površina. On će biti planski osnov za nove zelene površine, ali i za očuvanje postojećih. Ono što se već zna je da će uskoro ozelenjeno biti deset školskih dvorišta u ekološki najugroženijim delovima prestonice, ali i da će 2019. na vrhu „Gradskog stambenog” biti izgrađen zeleni krov kako bi se povećala energetska efikasnost. Kako za naš list ističe gradonačelnik prof. dr Zoran Radojičić, osim ovoga predstoji i niz malih ekoloških projekata čiji je cilj zeleniji i zdraviji Beograd. Sve ovo je važno jer glavni grad ulazi i u proces kandidovanja za Zelenu prestonicu Evrope 2022.

– Reč je o konkursu koji raspisuje EU. Samo kandidovanje je veliki korak, jer podrazumeva da ocenimo trenutno stanje i postavimo jasne kriterijume za unapređenje u svakoj od 12 oblasti. Neke od njih su ublažavanje klimatskih promena, adaptacije na te promene, održiva urbana mobilnost, održiva namena zemljišta, priroda i biodiverzitet, kvalitet vazduha, nivo buke, tretiranje smeća... – navodi gradonačelnik dodajući da epitet „zelena prestonica” donosi mnoge koristi.

– Svakome od nas važno da udiše čist vazduh, da nam reke budu čiste i da pijemo kvalitetnu vodu. Pored toga, ekološki gradovi imaju više turista, a i interesantniji su i za investitore. Sam proces prijave Beograda će nam dati mehanizme da sistematski pratimo napore u ovoj oblasti i da merimo koliko smo postigli. Važno mi je da dobijemo ovu prestižnu titulu u godinama koje su pred nama, ali je još važnije da nas ovo pokrene da uradimo mnogo zelenih projekata i učinimo Beograd zdravijim i lepšim mestom za život. U tome će nam biti značajna iskustva Ljubljane koja se pripremala gotovo deset godina i koja se prijavljivala četiri puta pre nego što je bila proglašena za Zelenu prestonicu Evrope 2016 – podseća Radojičić koji je juče u Starom dvoru svečano potpisao i Sporazum gradonačelnika za klimu i energiju.

– Sporazum okuplja lokalne vlasti koje treba da sprovedu klimatske i energetske ciljeve EU na svojoj teritoriji. Njime smo se obavezali da u naredne dve godine uradimo Akcioni plan održive energije i klime (SECAP) čiji je glavni cilj da predvidi mere kojima će se u Beogradu do 2030. godine smanjiti emisija ugljen-dioksida za 40 odsto. On je glavni uzrok globalnog zagrevanja, a time i klimatskih promena – ukazuje gradonačelnik.

Aktivnosti koje će prestonica preduzeti na osnovu ovog Sporazuma tiču se energetske efikasnosti u zgradama sa velikom potrošnjom energije, veće upotrebe obnovljivih izvora energije i ekološki prihvatljivih goriva u javnom prevozu...

– Već smo otvorili autobusku liniju od Belvila do Vukovog spomenika na kojoj saobraća isključivo pet električnih autobusa, koji ne emituju CO2. Pošto prosečan gradski autobus na dizel gorivo godišnje emituje 100 tona CO2, samo ovom linijom smo sprečili emisuju oko 500 tona CO2. Sledeće godine, na osnovu ovih pozitivnih iskustava, nabavićemo novih 80 električnih autobusa – podseća Radojičić dodajući da je pristupanje Beograda Sporazumu gradonačelnika važno i zbog toga što će nam olakšati pristup novcu iz evropskih fondova namenjenim projektima iz oblasti ekologije, životne sredine i ozelenjavanja urbanih sredina.

Sve ovo bitno je i zbog poglavlja 27 u pristupanju Srbije Evropskoj uniji, koje je jedno od važnijih i zahtevnijih na putu naše zemlje ka evropskoj porodici.

– Razgovarao sam o tome sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović. Grad i Sekretarijat za zaštitu životne sredine pomoći će Ministarstvu za životnu sredinu stavljajući na raspolaganje sve svoje kapacitete. U toku je nekoliko projekata na kojima već sarađujemo, a to će se intenzivirati u narednom periodu. Na primer, projekat javno-privatnog partnerastva za Vinču u svemu je usklađen sa direktivama EU u oblasti upravljanja otpadom i zaštite životne sredine – ističe Radojičić napominjući da je prioritet grada u oblasti upravljanja otpadom i selekcija otpada i povećanje stepena reciklaže.

– U toku je i realizacija projekta „Tipologija predela za potrebe održivog razvoja grada Beograda u skladu sa principima Evropske konvencije o predelima” koja će doprineti planiranju i upravljanju predelima u skladu sa tekovinama EU – kaže gradonačelnik dodajući da će se projekti iz oblasti zaštite životne sredine i ekologije finansirati i iz gradsklog budžeta i iz fondova EU koji su nam na raspolaganju kao zemlji kandidatu.

Priprema za ukidanje plastičnih kesa

Skupština grada nedavno je izglasala odluku koja će od 2020. plastične kese iz prodajnih objekata na teritoriji prestonice poslati u istoriju. Plan za narednu godinu je da se predstavnici grada u saradnji sa trgovinskim lancima i brendovima pripreme za sprovođenje ove odluke.

Potpisivanje sporazuma uvod u konferenciju

Svečanim potpisivanjem Sporazuma gradonačelnika juče je otvorena Početna konferencija za izradu strateških dokumenata i akcionih planova za održive izvore energije, a otpočeo je i proces kandidature Beograda za zelenu prestonicu Evrope. U toku narednih 15 meseci biće izrađen Akcioni plan za „Zeleni grad”, ali i Akcioni plan za održive izvore energije i klimu. Izrada akcionih planova deo je projekta koji su donacija Udruženog fonda Japana i Evropske banke za obnovu i razvoj. Kako je istakao gradonačelnik istakao, u svemu ovome biće konsultovani stručnjaci iz zemalja koje su u oblasti životne sredine trenutno ispred Srbije. Visoka predstavnica EBRD-a, Lin O'Grejdi je najavila i da će se u narednih 12 meseci zajedno sa Beogradom raditi na prepoznavanju važnih investicija iz oblasti životne sredine.