Jarbol na Ušću

Svakodnevno se u pisanim medijima kritikuje postavljanje jarbola od stotinu metara sa srpskom zastavom na Ušću. Video sam visoke jarbole sa zastavama na mnogim svetskim trgovima. Onaj na Trgu nebeskog mira je primeran jer predstavlja moć moderne i velike Kine. Na zgradi Kremlja je ruska zastava srednje veličine.

Primer megalomanije je jarbol za zastavom Severne Koreje u Pjongjangu. Po pravilu u mnogim zemljama nacionalne zastave se vijore na svim zgradama od nacionalnog značaja i kućama. U Srbiji nije takav običaj.

U malenoj Irskoj u centru Dablina je jedna „igla” od nerđajućeg čelika koja para nebo. Ona je visoka sto metara. Šta ta „igla” predstavlja pitao sam se u Dablinu? Irci kao poznate škrtice to su postavili na skučenom prostoru glavne ulice. Tu su i dve tramvajske stanice. Eh, kakva bi bila polemika kod nas da se prihvati nekakva „igla” na bilo kom mestu moje napaćene Srbije.

Moj predlog je da to bude laserski snop iznad Ušće, koji bi u večernjim satima predstavljao srpsku zastavu. Jarbol sa srpskom zastavom, zahtevao bi da se zastava stalno menja, jer od košave ona bi se cepala. Nije primerno da na jarbolu budu „dronjci”.

Zastava bi morala da bude odgovarajuća po dimenziji postavljenog stuba. I da stalno vijori čak i kada nema vetra. Potrebno je postaviti jaku kompresorsku instalaciju u podnožje stuba koja bi pod određenim tehničkim uslovima proizvodila dovoljno vetra da zastava vijori. To je komplikovano i košta.

Takođe bi trebalo da se napravi softversko rešenje, koje bi prema meteorološkim uslovima regulisalo instalaciju. Mesto odabira na Ušću je primerno jer se tu Sava uliva u moćni Dunav. Moja želja je da Srbija bude moćna kao Dunav.

Slobodan T. Petrović
Kladovo