Pozorište uprkos svemu

Gračanica – Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici obeležilo je prekjuče sedam decenija postojanja svečanošću koju su mnogi spontano naslovili „Uprkos svemu” u ovdašnjem Domu kulture. Kako i ne bi, ako se zna da je tokom proteklih 70 godina ova ugledna teatarska kuća nekoliko puta menjala svoju adresu, od Leposavića, preko Zvečana i Kosovske Mitrovice, do Gračanice.

Jubilej vredan pažnje ovog jedinstvenog ansambla koji odoleva zubu vremena obeležen je promocijom monografije o 70 godina Narodnog pozorišta i otvaranjem izložbe posvećene istorijatu najstarije profesionalne kulturne institucije na Kosovu i Metohiji, ali i potpisivanjem protokola o saradnji sa Monbižu teatrom iz Berlina, čime je nastavljena dugogodišnja saradnja.

Svečanoj akademiji upriličenoj povodom obeležavanja sedam decenija postojanja, na kojoj su evocirane uspomene na događaje vezane za istoriju ovog teatra, prisustvovale su brojne zvanice. Saradnicima, članovima ovog ansambla, ali i publici uručene su povelje i plakete.

– Obeležavanje 70 godina postojanja bilo bi značajan jubilej i za teatar koji deluje u mnogo normalnijim uslovima, a to što je ovo pozorište uprkos svemu uspelo da preživi i opstane velika je stvar. Ne samo da opstane, nego i da živi u punom kapacitetu, da ima dobre predstave, da bude medijski primećeno, da na neki način živi punim životom – kaže Predrag Radonjić, upravnik Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici.

U okviru obeležavanja jubileja Narodnog pozorišta u Prištini sa sedištem u Gračanici preksinoć je brojna publika imala priliku da premijerno vidi komediju „Ženidba” Nikolaja V. Gogolja, ruskog pisca neobičnog humora i umetnika koji je pisao o životu malih i siromašnih činovnika, u režiji Milana Karadžića. U prepunoj sali Doma kulture u Gračanici publika je predstavu urađenu u koprodukciji sa Srpskim narodnim pozorištem iz Novog Sada nagradila ovacijama.

– Gogolj je želeo da u prvi plan stavi i ismeje društvene anomalije svog vremena: licemerje, želju za statusom po svaku cenu, robovanje normama građanskog društva... „Ženidba” o kojoj on govori nije ženidba iz ljubavi. To je društvena obaveza, statusni simbol, ispunjavanje forme za kojom njegovi likovi čeznu, i upravo to je ono što ih čini komičnim. Iako je prošlo skoro dvesta godina otkako je komad napisan, sve te anomalije i dalje su aktuelne, i te kako prisutne u svakom, pa i našem društvu, i o njima je uvek potrebno govoriti kroz pozorište – kaže reditelj Milan Karadžić i dodaje: – Ono što me je, pored toga, podstaklo da se opredelim baš za ovaj komad jeste njegov psihološki sloj, odnosno maestralno iznijansirani Gogoljevi likovi, koji nisu crno-beli, već vrlo životni, istovremeno podložni i osudi i sažaljenju, koji zbog svoje bezvoljnosti, teskobe i lenjosti duha, straha da izađu iz sigurne čaure, nisu u stanju da naprave bilo kakav pomak u svojim životima. Da bismo danas razumeli te likove, sve što je potrebno da uradimo jeste da se pogledamo u ogledalo.

Prva repriza predstave „Ženidba” izvedena je sinoć u Šilovu, a novosadska premijera biće sutra uveče na Sceni „Pera Dobrinović” SNP-a, u 20 časova. Gogoljeve junake tumače Jelena Orlović, Milena Jakšić, Anika Grujić, Milan Vasić, Igor Damjanović, Milorad Kapor, Nebojša Đorđević, Bojan Stojčetović, Tamara Tomanović i Branko Babović.

Profesionalno pozorište na Kosovu zaživelo je prvi put u Prizrenu 1945. godine, ali je posle samo godinu dana prestalo sa radom. Tri godine kasnije srpski umetnici osnovali su profesionalno pozorište u Prištini, da bi se ansamblu kasnije priključili i albanski glumci. Ova najstarija kulturna institucija na Kosovu i Metohiji tokom godina trajanja menjala je imena od Oblasnog, preko Pokrajinskog, do Narodnog pozorišta u Prištini, kako se zove od 1994. godine. Dvojezični teatar sa Srpskom i Albanskom dramom doživljava uspehe na srpskoj i jugoslovenskoj sceni, suočava se sa različitim promenama, koje često imaju malo veze sa umetnošću…

Posle bombardovanja 1999. godine Srpska drama seli se iz Prištine, a posle više od 10 godina borbe za opstanak, menjanja lokacija, ovo pozorište smešteno je u Domu kulture u Gračanici od decembra 2014, kada je premijerom predstave „Hotel Kosovo” u režiji Nenada Todorovića otvorena ova scena. Poslednja predstava izvedena na srpskom jeziku pre bombardovanja bila je „Porodične priče” Biljane Srbljanović, takođe u Todorovićevoj režiji. Danas Narodno pozorište u Prištini sa sedištem u Gračanici broji 44 člana, od kojih su 14 glumci.

Sva dešavanja koja su bila deo programa proslave 70 godina pozorišta podržana su od strane opštine Gračanica i Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

 Među laureatima i novinarka „Politike”

Među dobitnicima priznanja za lepu saradnju sa Narodnim pozorištem u Prištini sa sedištem u Gračanici je i Borka Golubović Trebješanin, novinarka Kulturne rubrike „Politike”. Plaketu za doprinos radu i afirmaciji Narodnog pozorišta u Prištini uručio joj je Predrag Peđa Radonjić, upravnik ove pozorišne kuće u Gračanici.

K. R.