Zlatni talasi Panonskog mora

Sva nekako setna, patinasta i pomalo uspavana, a opet tako interesantna i za urbanog čoveka uvek primamljiva, Vojvodina privlači daleko više domaćih turista, za sada, nego stranaca. Dvorci, salaši, đermovi, kuće od naboja pokrivene slamom, kanali i ritovi, Dunav. Kratki rezovi koji blesnu sa slika Save Stojkova neodoljivi su magnet kome teško može da se odupre bilo ko, pogotovu čovek iz grada prenapregnutih nerava, uvek u trku i žurbi.

Kako odoleti vanvremenskom miru i lepoti a opet, ko želi, razigranoj i razdraganoj pesmi tamburaša, bećarcima i hladnom karlovačkom rizlingu u prijatnim noćima na terasi neke čarde uz reku ili kanal gde zlatni karaši i amuri pljuskaju u letnjoj noći. Ivan Krivec iz Ekskluziv tursa ispričao je zašto voli snaše i salaše, fijakere, dobru hranu, tamburaše i zbog čega je više od polovine zanimljivih i najpre edukativnih aranžmana njegove agencije vezano za ovaj vid turizma.

Salaši

Ako je modre talase Panonskog mora zamenilo žuto klasje žita, onda su salaši ostrva u ravnici, čardaci ni na nebu ni na zemlji – panonske „Nojeve barke”, govore stihovi jedne pesme.

Ova autentična seoska domaćinstva ponovo oživljavaju u Vojvodini, u čijoj turističkoj ponudi danas ima više mesta na kojima se može uživati u specifičnom ambijentu i narodnoj kuhinji, čija je trpeza najukusnija kada se ponudi uz zvuke tamburica i šarolik folklorni splet igara. U rekonstrukciju salaša uložen je veliki trud i vlasnici su uglavnom uspevali da što vernije dočaraju njihov nekadašnji izgled.

Dvadesetak salaša u Vojvodini bavi se turizmom, ali je, kako kaže Krivec, malo onih pravih, autentičnih, i po 100 godina starih, koji su očuvali arhitekturu i prilagodili je turizmu. Pored etnopostavki, napravili su i kvalitetan smeštaj, očuvali stari način spremanja hrane, doveli konje, fijakere i tamburaše. Ima onih koji su proširili smeštajne mogućnosti, kao što je Cvetni salaš na Paliću koji može da primi i do 30 ljudi ili Salaš 137 kod Čeneja koji ima i smeštajne kapacitete. Dakle, oni koji imaju sve te sadržaje: mogućnost da se zanoći u autentičnom okruženju, uz velike kaljeve peći na bankovima i krevetima od punog orahovog drveta, ali uz terasu, zatvoren restoran, fijakere, ergelu konja, ribnjak, mogućnost pecanja, voćnjak, rakije i – tradicionalno vojvođansko gostoljublje. Druga vrsta salaša su oni koji nemaju mogućnost da smeste više gostiju, ali zato imaju izvanredno okruženje u kojem može divno da se provede dan ili popodne uz tradicionalnu hranu, tišinu i mir koji opijaju. Takvi su Dida Hornjakov salaš kraj Sombora, potom Cvejin salaš u Begeču kraj Novog Sada. Perkov salaš u Neradinu u Sremu vlasnika Nikole Ivanića takođe je interesantan za dnevne boravke. Zatim, tu je Rokin salaš, vlasnik je kustos muzeja u Subotici Hulo Ištvan, koji je u jednom od najstarijih salaša Vojvodine napravio izvanrednu etnopostavku. Nalazi se na obali Ludaškog jezera (zaštićen močvarni eko-sistem sa 170 vrsta ptica močvarica i plovećim ostrvima).

Cvetni salaš na Paliću ima 15 komfornih soba, trpezariju gde se služi tradicionalni „bački sto” za doručak, TV-salu sa satelitskim programom, mini teretanu, saunu, bazen, opremljenu konferencijsku salu, terene za fudbal i odbojku na pesku, teren za basket, šaranski ribnjak, školu jahanja.

Cvejin salaš se nalazi na samom ulazu u Begeč, udaljen 18 kilometara od Novog Sada. Idealan je za razne poslovne i porodične skupove zatvorenog tipa. Ljubitelji prirode i domaće vojvođanske hrane uživaće u mirnom ambijentu salaša. Smeštaj se sastoji od jedne dvokrevetne i dve jednokrevetne sobe. Sobe se izdaju u paketu (zajedno). Ovaj svojevrsni apartman ima kuhinju, kupatilo (kada i tuš), TV. Objekat je pogodan za boravak i odmor jedne porodice ili grupe prijatelja (sobe dele kupatilo i kuhinju).

Salaš 137 na Čeneju poseduje 14 soba uređenih u „alt Dojče” stilu. Sve sobe imaju TV, radio, CD plejer i minibar. U kompleksu se nalazi sauna, mini teretana, restoran sa tradicionalnom vojvođanskom kuhinjom, kapaciteta – u salama 70, u bašti 80 mesta i „Gazebo” (letnja bašta).

Na Majkinom salašu kraj Subotice, pored restorana, smešteno je seosko dvorište i ribnjak, gde gosti mogu da uživaju u sportskom ribolovu, dok „Cvetni salaš” pored hotelskog dela čine bazen i ergela lipicanera. Za čuveni bački doručak poslužuju se čvarci, švargla, domaća šunka i kobasice. Posle obilne hrane, preporučuje se jabukovo vino za koje domaćini tvrde da blagotvorno deluje na organizam.

Dida Hornjakov salaš se nalazi nadomak Sombora. Sagrađen 1901. godine, predstavlja primer seoskog građevinarstva na području Panonske nizije s kraja 19. i početka 20. veka. Aranka Hornjak Mijić, vlasnica salaša, kaže da ga osmišljava zajedno sa Udruženjem ljubitelja salaša s ciljem da se očuva tradicionalna arhitektura i kulturna baština ovog podneblja, način života Bunjevaca i drugih naroda koji su živeli na salašima i salaškim naseljima, da se populariše zdrav život i tradicionalni način ishrane i pripremanja jela. U sklopu salaša je i postavka originalne bunjevačke sobe sa predmetima starim više od sto godina.

Rokin salaš je stogodišnji ambijentalno uređen salaš na istočnoj obali Ludaškog jezera. Kuća je obnovljena i postavljena je vredna etnološka zbirka autentičnih predmeta, kojima su se nekada ljudi služili u seljačkim gazdinstvima Bačke. Na Rokinom salašu nema struje, ali zato ima starinskih jela i kolača, tek izvađenih iz furune... Salaš pruža izuzetne mogućnosti za izvođenje đačkih ekskurzija i jednodnevnih izleta, stručnih predavanja i tematskih seminara. Tokom leta organizuju se kampovi za decu i odrasle.

Čarde

To su odvajkada odmorišta kraj puta, karakteristična za Vojvodinu, a pogotovoza Mađarsku. Uz tok Dunava ima više od 30 čardi na potesu od Bezdana do Slankamena, ali nisu sve uz tok ove velike reke. Ima ih uz jezera na Paliću, Ludašu, uz rečice, kanale, kao čarda Andrić na Velikom bačkom kanalu ili Ranč na Beravi, rečici nadomak sela Bođani (kraj istoimenog manastira) i Bača. Tokom maja i početkom juna čitava Berava je u rascvetalim žutim lokvanjima.

Od mnoštva ovih objekata treba izdvojiti one koji oživljavaju duh drevnih čardi iz ovih krajeva, gde gosti mogu da dožive ono što one nude a to je voda, najbolji riblji paprikaši, tamburaši i veliko gostoljublje. Od granice sa Mađarskom izdvajaju se „Čarda kod Pikeca”, potom „Zlatna kruna” u Apatinu. Ova čarda braće Višekruna, višestrukih šampiona u kuvanju ribljeg paprikaša, nalazi se na dunavskoj krivini gde ova reka izgleda kao more i nudi nezaboravan pogled u oba pravca, kao i čarda „Florida” u Bačkoj Palanci. Nemoguće ih je sve pomenuti mada se u mnogima mogu provesti prijatni trenuci, uz kupanje, dobro jelo i atmosferu u vreme letnjih žega. 

Vina dajte

Pored više vinarskih regiona u Srbiji, Vojvodinu krase tri: sremski, sa fruškogorskim vinogorjem, banatski i rejon Subotičko-horgoške peščare. U ponudi Ekskluziv tursa je i program „Vina dajte”, dobro posećen, gde se obilaze vinogorja, degustira i priča o vinu u nekolicini najpoznatijih podruma: Živanović u Sremskim Karlovcima, Vinarija Bononija u Banoštoru, Vinski dvor u Hajdukovu, Vinski salaš Čuvardić u Kelebiji, Vinarija Lodi u Feketiću, Vinska kuća Vindulo iz Temerina, podrum Krstov Veliko Središte.

Degustacija vina u Vinskom dvoru kod Lasla Kupera traje oko 45 minuta. Posetioci probaju devet vrsta pića, a između toga jedu tri vrste sira, maslinke i jabuke da bi neutralisali ukus. O svakoj vrsti vlasnik ispriča sve što zna, koja je sorta, uz koju hranu se najbolje slaže, kao i čitavu tehnologiju prerade. Sve to se dešava u specijalnom podrumu koji ima prastari ambijent, uz svetlost sveća. Vlasnik se oblači u odoru viteza vina, a nekada se među turistima nađu i pravi poznavaoci ovog pića pa se priča i oduži.

Prema iskustvu drugih zemalja, da bi ovaj vid turizma bio isplativ, svaki vinski podrum bi trebalo da ima jedno svoje vodeće vino po kome je prepoznatljiv, a potrebno je i nekoliko barikiranih vina.

Palić

Palić se nalazi na severu Srbije, osam kilometara istočno od Subotice. Početak turizma na Paliću se vezuje za 1845. godinu, kada je izgrađeno prvo banjsko kupatilo – gostionica u kojoj su postavljene drvene kade u kojima se moglo kupati u zagrejanoj vodi.

Palić je poznat po Velikom parku, koji je formiran 1842. godine, sađenjem bagremova i kanadskih topola i uređen po uzoru na engleske vrtove, sa vijugavim stazama, umesto tradicionalno ravnih i simetričnih. Na glavnom ulazu u park je Vodotoranj, a na centralnom mestu Velika terasa, višenamenski objekat, prvobitno namenjen zabavi, a kasnije prepušten sportistima. U blizini su Letnja pozornica, gde se održava Međunarodni filmski festival, i Muzički paviljon, namenjen promenadnim koncertima subotičkih muzičara.

Zoološki vrt je baziran na koncepciji prikazivanja životinja bez klasičnog kaveza, sa sistemom suvih i vodenih kanala. Bogati botaničko-hortikulturalni sadržaji upotpunjuju se životinjskim svetom. Posebno je atraktivna jedna od najstarijih građevina, „Kuća labudova”, koja ima oblik srednjovekovnog zamka.

Palić pruža izuzetne mogućnosti za sport i rekreaciju. Jezero je u obliku nepravilne elipse i da bi se obišlo treba prepešačiti 17 kilometara. Na obali jezera postoje uređena kupališta. „Ženski štrand” je slikovito secesijsko zdanje koje ukazuje na izvorište ideje u narodnom graditeljstvu – sojenice nad vodom. Turisti mogu da se bave veslanjem, jedriličarstvom i ribolovom, a u okolini jezera su lovišta.

Na Paliću postoje fudbalski, odbojkaški i košarkaški tereni, atletska staza, dečije igralište, otvoreni i zatvoreni bazeni. Naročito su atraktivni teniski tereni teniskog kluba „Palić”, koji je osnovan još 1884. godine.

Gosti Palića mogu boravak da upotpune obilaskom Subotice, grada atraktivne arhitekture, jezera Ludaš – zaštićenog prirodnog dobra, „Selevenjskih pustara” – botaničke bašte u prirodi sa zbirkom raznovrsnih cvetova, ergela u Zobnatici i Kelebiji, farme nojeva, salaša, vinograda i voćnjaka.

Belocrkvanska jezera

Belocrkvanska jezera nastala su kopanjem šljunka iz dna Panonskog mora. Šljunkovita podloga i peščane obale vodama jezera daju prozirno zelenu boju.

Glavno jezero, udaljeno oko 800 metara od centra grada, urbanizovano je. Na njemu postoji uređena plaža sa tuševima i plivalište sa skakaonicom. Leti se tu organizuju škole plivanja i jedrenja.

Vračevgajsko jezero ima kamp sa pedesetak kamp jedinica, restoran i bungalove „Oaza”. Plaža je šljunkovita, a ljuljaške, klackalice i tobogan uživanje su za najmlađe goste.

Jezero Šljunkara trenutno je najveće jezero. Minimum urbanih sadržaja samo upotpunjuje prirodnu okolinu ovog jezera, okruženog vrbama.

Šaransko jezero sa netaknutom prirodom pravi je raj za porodične izlete i pecaroše.

Novo jezero je najveće i ujedno najnovije jezero. Kako je na njemu još u toku eksploatacija šljunka, posećuju ga samo pecaroši. Još nije dobilo ime.