Da li se saudijski forenzičar „pobrinuo” za nestalog novinara

Neverovatna mešavina dobre organizovanosti i potpune naivnosti ili, kako je to prokomentarisao jedan američki zvaničnik, „kao iz ’Petparačkih priča’”: to bi opisalo navodne detalje nestanka saudijskog novinara Džamala Hašogija, koje objavljuju turski mediji.

Hašogiju se gubi trag otkako je 2. oktobra, u zakazanom terminu, ušao u saudijski konzulat u Istanbulu da bi sredio dokumentaciju za venčanje. Prema tvrdnjama turskih zvaničnika, tog dana su u Istanbul iz Rijada sletela i dva aviona pod najmom kompanije koju često koriste saudijske vlasti.

Registarske oznake tih letelica su puštene u javnost. U avionima je bilo 15 ljudi, čija su imena i fotografije snimljene na pasoškoj kontroli takođe objavljeni. Internet detektivi su našli o njima podatke koji ukazuju na to da je reč o pripadnicima obaveštajnih i vojnih službi Saudijske Arabije. Među njima je, u prvom zloslutnom nagoveštaju Hašogijeve sudbine, bio i stručnjak za forenziku.

Istog jutra je navodno turskim radnicima u konzulatu iznenadno rečeno da uzmu slobodan dan. Nešto kasnije, Hašogi je stigao pred tu diplomatsku misiju, gde je njegov zasad poslednji snimak načinila spoljna bezbednosna kamera. Pored vrata konzulata bio je parkiran i crni kombi, još jedan zlokobni znak.

Kako je rečeno turskim medijima, Hašogija je u konzulatu zaskočio tim poslat iz Rijada. Unutrašnje kamere za nadzor u tom su trenutku bile isključene ili su snimci kasnije odneseni u crnom kombiju, zajedno s Hašogijem ili njegovim telom. Tu je, kako se nagađa, svoju ulogu odigrao forenzičar, u ovom slučaju na zadatku „čistača” nalik onom kakvog je Harvi Kajtel odglumio u „Petparačkim pričama”: postarao se za uklanjanje tragova borbe, ako ne i za vešto komadanje usmrćenog novinara, kako bi njegovi ostaci što lakše bili preneti u torbama.

Kombi je stigao na aerodrom, gde se ekipa razdvojila u dva aviona kojima su tog jutra doputovali. Jedan od njih je poleteo ka Kairu, drugi ka Dubaiju, da bi oba naposletku sletela u svoje polazište – Rijad.

Turski zvaničnici su isprva spremno dočekali priliku da Saudijce, s kojima nisu u dobrim odnosima, optuže za ubistvo Hašogija. Kasnije su se, primećuje „Gardijan”, malo povukli, pa sad ne tvrde da je izvesno da je on ubijen, nego da je možda samo kidnapovan, niti da je za njegov nestanak uopšte odgovoran vrh vlasti u Rijadu već dopuštaju mogućnost da je sve organizovala saudijska „država u državi”.

U Hašogijevom slučaju je zanimljivo to što nije najprecizniji njegov uobičajeni opis proteklih dana kao kritičara saudijske vlasti. On je svojevrsna „konstruktivna opozicija”, jer nikada nije pozivao na rušenje vladajuće dinastije i podržao je reformski program princa prestolonaslednika Muhameda bin Salmana osim što je predlagao da se on sprovodi efikasnije.

Hašogijev nestanak bi stoga mogao biti posledica one prenagljenosti koju je princ već ispoljavao, kao i nespremnosti da s bilo kojim aktivistom deli zasluge za titulu reformatora, zbog čega je već hapsio one što su tražili odmah potom uslišenu dozvolu Saudijkama da same voze. Prinčeva vizija je ponajpre prosvećeni apsolutizam, imperijalna modernizacija s vrha države, uz gašenje svakog slobodnog glasa odozdo, makar se on trenutno slagao s njim, jer bi taj jednom mogao poželeti i više nego što je budući kralj Saudijaca spreman da dopusti.