Penzioneri traže povišicu i dogodine

Najava Sebastijana Sosa, šefa kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu, da u budžetu za 2019. neće biti dovoljno para za još jedno povećanje penzija, u najmanju ruku je razočarala ovu višemilionsku populaciju. Upravo zato traže od vlade da uoči usvajanja novog budžeta za narednu godinu još jednom preispita svoje finansije i vidi da li je to i definitivna odluka ili para ipak ima.

Ukoliko se, međutim, u praksu sprovede ova Sosina najava, to definitivno znači da će penzioneri naredne godine ostati bez i jednog dinara više. Čak i bez onog minimalnog povećanja koje su dobijali dok je četiri godine na snazi bio i Zakon o privremenom umanjenju.

Milan Nenadić, predsednik Saveza penzionera Vojvodine i potpredsednik Saveza penzionera Srbije, kaže da u oktobru nije bilo nikakvog povećavanja penzija, nego vraćanja na iznos pre umanjenja iz oktobra 2014. godine.

– Penzioneri vrlo dobro znaju šta je povećanje, a šta smanjenje penzija, šta je nominalna, a šta realna vrednost penzija, te nema potrebe da im Sosa, niti bilo ko drugi, potcenjuje inteligenciju – kaže on.

Na pitanje šta bi bilo da Sosa nije rekao da je formula za obračun penzija suspendovana do 2020. godine, da li bi to značilo da bi povećanja bilo, Nenadić objašnjava, da se po važećoj, zvaničnoj formuli i članu 80 Zakona o PIO penzije usklađuju s kretanjem inflacije. To znači da nema uvećanja penzija, već samo održavanja njihove vrednosti. Odnosno, sprečavanja da dođe do njihovog umanjenja. Za penzionere je svejedno da li će im penzije biti umanjene Zakonom o privremenom umanjenju, ili time što ne prate rast inflacije, ako se one ne usklađuju s istim. U oba slučaja vrednost penzija i njihova kupovna moć padaju i primanja penzionera se svode na golo preživljavanje, kaže naš sagovornik.

Nenadić ističe da je dobro što će ukidanjem prethodnog zakona najstariji u narednoj godini primati penzije koje su zaradili. Međutim, nadležni moraju da nađu način da u narednoj godini ipak povećaju penzije svih penzionera, odnosno da ih usklade s očekivanim rastom inflacije, kako bi se sačuvala njihova vrednost.

– To je moguće, jer bi takvi izdaci državu koštali između 10 i 12 milijardi dinara za celu godinu. Razlog više da vlada posluša glas penzionera je što će se u ovom slučaju izbeći loš uticaj na penzijsku potrošnju u 2020. i narednim godinama, jer će se konstantno smanjivati učešće penzija u BDP-u. Država posebno mora da obrati pažnju na penzionere s najnižim primanjima i da im bar u dva navrata isplati posebne novčane naknade.

– Umesto smanjivanja penzija usvojeno je zakonsko rešenje po kom se nastavlja sa njihovim neusklađivanjem, a pri tom su nadležni sve vreme obećavali „da nema šanse da se posle ukidanja zakona o privremenom umanjenju vraćamo tamo gde smo bili – kaže predsednik Udruženja sindikata penzionisanih vojnih lica Srbije Jovan Tamburić.

– Sada je već vidljiva prikrivena reforma penzijskog sistema u kojoj država ne garantuje stečena prava penzionera, kojima bi primanja trebala redovno da se usklađuje sa inflacijom. U isto vreme ruši se poverenje u Fond PIO, zbog čega trenutno zaposleni sa primanjima većim od prosečnih, svesni da im uplate doprinosa u Fond PIO neće obezbediti odgovarajuću penziju, počinju da uplaćuju doprinose PIO na zakonski minimum i u isto vreme uplaćuju u privatne penzione fondove – zaključuje Borković.