Dve trećine Sobranja pod zaštitom policije

Specijalno za „Politiku”
Skoplje – Nakon odluke u Sobranju da se pristupi promeni Ustava Makedonije, odnosno imena države u skladu sa Prespanskim sporazumom, vlast je otklonila dilemu da li će biti primorana na raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora i utrla put evroatlantskim integracijama i očuvanju celovitosti države. Ali, osim što su, kao posledica tih poteza, Makedonci politički polarizovani, sve se glasnije govori o razdoru u – opoziciji.

Upravo ti odnosi na političkoj sceni vodili su tome da se, zbog pretnji koje su im upućene, poslanicima opozicije koji su glasali za ustavne promene, kao i njihovim porodicama, uvede dvadesetčetvoročasovna policijska zaštita. Ona je dodeljena i poslanicima vlasti, koji su takođe podržali ustavne promene, tako da se policija sada brine za bezbednost 80 od 120 poslanika Sobranja.

Partijska neposlušnost sedam poslanika opozicije rascepila je i njihovu stranku VMRO-DPMNE. Najavljuje se smena lidera partije Hristijana Mickoskog, koji važi za čoveka bivšeg lidera VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog. Lidersku poziciju trebalo bi da preuzme Mitko Jančev, koji važi za osobu od poverenja bivšeg direktora makedonske bezbednosti (UBK) Saše Mijalkova. Ukoliko je verovati makedonskoj informativnoj sceni, koja je preplavljena ovim informacijama, doći će do sukoba dva bliska rođaka, Gruevskog i Mijalkova.

Po informacijama koje su isplivale u javnost, od izvora bliskih Mickoskom, Mijalkov je uticao na sedam neposlušnih poslanika (koji su izbačeni iz partije po nalogu Mickoskog) da glasaju za promenu makedonskog ustava kako bi sebi obezbedio slobodu, jer je i on na udaru specijalnog javnog tužioca zbog nekoliko krivičnih dela za koja je osumnjičen.

Ukoliko bi Mickoski bio smenjen, dalji pregovori sa premijerom Zoranom Zaevim, koji, kako se nezvanično saznaje iz diplomatskih izvora, teku preko predsednika bugarske vlade Bojka Borisova, ostali bi i dalje u tajnosti. Ustavne promene i preimenovanje države u tom slučaju završili bi se u predviđenom roku od stotinu dana. U sklopu toga očekuje se i da predsednik države Đorđe Ivanov potpiše ukaz o promeni Ustava, iako on veoma izričito naziva Prespanski sporazum aktom uperenim protiv države.

Podrška premijeru Zaevu i dalje stiže od zapadne diplomatije. Nju je potvrdio i pomoćnik državnog sekretara SAD Metju Palmer, za kojeg se veruje da je razočaran odnosom Mickoskog i čelnika VMRO-DPMNE prema referendumu o Prespanskom sporazumu, na koji nije izašlo dovoljno glasača između ostalog i zbog njihovih poziva na bojkot tog glasanja. Palmer je, koliko je poznato, ljut i zbog njihovog delovanja u Sobranju, tokom rasprave o ustavnim promenama.

Sadašnjim rezultatima koje je postigla makedonska vlast otvaraju se vrata da se sprovedu strateški interesi SAD na Balkanu, tako što će još jedna država ovog regiona moći da uđe u NATO i EU. Vlast u Skoplju veruje da će država koju vodi, pod svojim novim imenom Republika Severna Makedonija, pristupiti NATO-u već naredne godine. Pregovori o tome su počeli. Oni sa EU trebalo bi da budu otvoreni u junu sledeće godine. Uslov za sve to bio je primena Prespanskog sporazuma Skoplja i Atine o makedonskom imenu.

Ovaj bilateralni dogovor treba „vizu” da dobije i u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Da li će je dobiti – zavisi pre svega od Rusije, koja je stalna članica tog tela i zato u njemu ima pravo veta. Ruska ambasada u Skoplju oglasila se nakon sobranjske odluke o ustavnim promenama i rekla da će Makedonija za njih uvek ostati Republika Makedonija. Da li je ovo i najava za mogući veto u UN, nije jasno.

Trenutno, glavni prioritet Zaevu je da održi dvotrećinsku većinu u Sobranju i pridobije još pokoji poslanički glas za ustavne promene. Prespanski sporazum, međutim, može da zaživi samo ako bude ratifikovan i u grčkom parlamentu, nakon što bude potpuno institucionalizovan u Makedoniji.

Ukoliko Zaev uspe da pridobije što više poslanika, u idealnoj varijanti njih 120, koliko ih ukupno ima u Sobranju, pokriće neuspeh referenduma o Prespanskom sporazumu, koji je imao samo konsultativan, dakle ne i obavezujući karakter. Odluka Sobranja je pravnoobavezujuća i stavila bi tačku na makedonsko-grčki spor dug 27 godina.

Osim što je policija obećala zaštitu poslanicima koji su stali iza Prespanskog sporazuma, Zaev se založio za to da se u zakonodavnom domu formira telo za pomilovanje onih osoba koje su nasilno upale u Sobranje 27. aprila prošle godine i izazvale krvavi sukob, zbog čega ih republičko tužilaštvo tereti za teroristički akt. Ovo je bio jedan od zahteva koje su opozicioni poslanici postavili pre glasanja o ustavnim promenama u skladu s Prespanskim sporazumom.