Naftna mrlja u Meksičkom zalivu preti novom ekološkom katastrofom

Vašington – Naftna mrlja koja se polako, ali sigurno širi u Meksički zaliv, otkako je uragan „Ivana” pre 14 godina pogodio platformu u tom području, na ivici je da stvori najveću ekološku katastrofu u istoriji Amerike, piše „Vašington post”, a prenosi Tanjug.

Na 19 kilometara od obale Luizijane nalazi se mesto sa kojeg se od 2004. godine u more baca 300–700 barela nafte svakog dana, otkako je platforma u vlasništvu kompanije „Tejlor enerdži” potonula u klizištu nastalom usled uragana „Ivana”.

Mnoge bušotine na toj platformi nisu od tada zatvorene, a zvaničnici upozoravaju da bi mrlja mogla tokom veka da nastavi da se širi.

Uzevši u obzir da nikakve popravke nisu u planu, ova mrlja preti da baci u senku ekološku katastrofu „Dipvoter horajzon”, nastalu usled izlivanja nafte u Meksičkom zalivu 2010. godine i postane najveća ekološka katastrofa u SAD.

Istovremeno sa ovim dešavanjem, navodi se, administracija američkog predsednika Donalda Trampa predlaže dosad najveću ekspanziju zajmova za naftnu i gasnu industriju, sa potencijalom da se otvori skoro čitava kontinentalna ploča za bušenje u moru.

To podrazumeva Atlantsku obalu, gde nije bilo bušenja više od pola veka i gde ima dvostruko više uragana nego u Meksičkom zalivu, navodi list.

Ovaj plan je usledio uprkos strahovima da je naftna industrija loše regulisana i da planeta treba da smanji fosilna goriva zbog klimatskih promena i činjenice da 14 godina nakon što je uragan oborio „Tejlorovu” platformu, uništene bušotine ispuštaju toliko nafte da su istraživačima trebali respiratori tokom procene štete.

O „Tejlorovoj” naftnoj mrlji zna se vrlo malo van Luizijane zato što kompanija pokušava da to drži u tajnosti, nadajući se da će na taj način zaštititi svoju reputaciju i informacije o svojim operacijama, bilo je navedeno u tužbi koja je na kraju primorala kompaniju da objavi plan čišćenja.

Mrlja je bila skrivena šest godina pre nego što su ekolozi naišli na nju i to dok su nadgledali posledice nesreće na platformi „Dipvoter horajzon”, kompanije „Britiš petroleum”, nekoliko kilometara severno od lokacije „Tejlorove” mrlje.

U današnjim okolnostima klimatskih promena i toplijih mora, oluje su sve češće i intenzivnije, a počev od „Ivane” iz 2004, nekoliko uragana je do sada uništilo ili oštetilo više od 150 platformi za samo četiri godine.

U Luizijani se sa platformi obalskih naftnih tankova svake godine u more izlije oko 330.000 galona sirove nafte.

Meksički zaliv predstavlja jedan od najbogatijih i najproduktivnijih regiona za naftu i gas u svetu, a očekuje se da će ove godine dati više od 600 miliona barela, što čini 20 odsto ukupne američke proizvodnje nafte, a vladini analitičari tvrde da još se ispod zemlje nalazi još 40 milijardi barela.

U vodama kod Luizijane ima oko 2.000 naftnih platformi, a skoro 2.000 drugih kod obala njenih suseda Teksasa i Misisipija.