Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara

Na ovogodišnjem 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga predstavljena je i monografija „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara”. Ovo je prva publikacija posvećena dvema značajnim grupama životinja sa prostora Svete Gore.

U monografiji je prikazan deo rezultata prvih sveobuhvatnih istraživanja prirode područja manastira Hilandara, čime je pokrenuta edicija knjiga o prirodi prostora koji je od neprocenjivog značaja za duhovnost, kulturu, istoriju i sadašnjost srpskog naroda.

Monografija „Vodozemci i gmizavci Svete Gore i Hilandara”, autora dr Rastka Ajtića, Milivoja Krvavca i mr Danka Jovića, herpetologa zavoda, objavljena je u saizdavaštvu Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Svete srpske carske lavre Hilandar, koja se nalazi na Atosu, u severnom delu Svete gore, na trećem kraku poluostrva Halkidiki u Grčkoj. Knjiga je pisana na srpskom i engleskom jeziku, jednostavnim, svima razumljivim jezikom; bogato je ilustrovana fotografijama i crtežima.

U publikaciji je opisano dosad zabeleženih 35 vrsta vodozemaca i gmizavaca (11 vrsta vodozemaca i 24 vrste gmizavaca), što predstavlja izuzetno veliki broj za jedan prostorno mali region.

– Do sada se o vodozemcima i gmizavcima Svete Gore nije mnogo znalo, a pouzdani podaci o njima jedva da se mogu naći u literaturi. Do informacija se uglavnom dolazilo kroz razgovor sa prirodnjacima i turistima koji su posetili Svetu Goru, tako da objavljivanje monografije predstavlja značajan doprinos u sagledavanju ove grupe životinja koja zahvaljujući velikoj raznovrsnosti staništa u uslovima blage klime na Svetoj gori, ima veliki broj svojih predstavnika – kaže direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije mr Aleksandar Dragišić.

Gmizavci ili reptili su odigrali izuzetno značajnu ulogu u istoriji razvoja životinjskog sveta jer su oni prvi stanovnici kopna među kičmenjacima.

U Evropi danas živi 71 vrsta vodozemaca i 199 vrsta gmizavaca, uključujući morske kornjače. Sve ove vrste u velikom stepenu stradaju zbog uništavanja staništa, što predstavlja i glavni razlog smanjenja brojnosti njihovih populacija. Brzina promena staništa često je toliko velika da ovi organizmi nisu u stanju da se prilagode promenama i da opstanu.

Stručnjaci koji se bave zaštitom prirode shvataju da se gmizavci i vodozemci nalaze među najugroženijim životinjskim grupama u Evropi, što zahteva hitne mere za njihovu zaštitu.

Živi svet je očuvan zahvaljujući činjenici da su posete Svetoj Gori ograničene, da na nju ne može da kroči ne samo ženska noga, nego ni bilo ko čiji ulazak nije najavljen.

– Iako vodozemci i gmizavci Svete Gore nisu direktno ugroženi od strane ljudi, sigurno je da trpe određene pritiske spoljašnjih faktora koji su manje transparentni, to jest nama nisu uočljivi. Stoga je glavni cilj objavljivanja publikacije da ukaže na značaj vodozemaca i gmizavaca, kako Svete Gore tako i šireg regiona, kao i da pruži osnovne informacije o stanju ovih grupa životinja na jednom veoma specifičnom prostoru. Imajući u vidu i da je predstavnike vodozemaca i gmizavaca moguće pronaći na svim delovima Svete gore, broj i sastav vrsta razlikuje se od mesta do mesta i odraz je razlike u ekosistemima, kao i razlike u mikroklimatskim uslovima koji su za ove grupe esencijalno važni – kaže autor dr Rastko Ajtić.