Hladni rat na makedonski način

Specijalno za „Politiku”
Skoplje –  Vašington se meša u unutrašnje poslove Makedonije, a da bi to prikrio, protiv Moskve iznosi novu neosnovanu tvrdnju – da se ona meša u makedonske poslove. Ovo je najnovija diplomatska javna poruka između Rusije i Amerike a na temu skorašnjih dešavanja u Skoplju, koju je izrekla portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

Odgovor je stigao od američkog ambasadora u Makedoniji Džesa Bejlija: „Jasno je da su apsurdne optužbe da su se SAD mešale i nelegalno uticale na glasanje u makedonskom Sobranju prilikom iniciranja ustavnih promena i sprovođenja Prespanskog dogovora.”

Preimenovanjem Republike Makedonije Prespanskim dogovorom rešen je odnos Makedonije i Grčke, ali su se dodatno uzburkali diplomatski Rusije i SAD. Makedonija sve bliža promeni Ustava i imena države, rusko-američki odnosi i po ovom pitanju postaju sve hladniji.

Da nema promene stava Kremlja o sve izvesnijem priključenju Skoplja NATO-u može se zaključiti i iz intervjua koji je ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov dao makedonskoj agenciji MIA: „Razumećete da je moja zemlja stalno kritična prema proširivanju NATO-a u bilo kom pravcu, a posebno na Balkanu.”

Znajući stav Rusije o NATO-u, zapadne sile u vreme referendumske kampanje maksimalno su se založile da iz Skoplja utiču na građane da glasaju za Prespanski dogovor i iskoriste istorijsku šansu za ulazak u EU i NATO, ali uz neophodan uslov, a to je novo ime države. Za Ruse je to bila nedopustiva praksa i mešanje u unutrašnje odnose jedne države. Marija Zaharova ocenjuje da pokušaj Zapada nije postigao željene rezultate i da su poraz bez imalo srama pozdravili i prikazali kao široku podršku Prespanskom dogovoru.

Na određeni način tu tezu Zaharove pokušao je da diplomatski doradi u interesu EU potpredsednik slovenačke vlade i ministar spoljnih poslova Miro Cerar prilikom posete Skoplju, kada je novinarima rekao da referendum pravno nije ispunio očekivanja. Međutim, građani koji su u izašli na glasanje dali su podstrek konsultativnom referendumu i zato su po njemu izglasane promene Ustava sa dve trećine Parlamenta – legitimne.

Ocenu prvog slovenačkog diplomate Zaharova je još jednom demantovala na brifingu u ruskom MSP.

„Podsećamo vas da su zapravo SAD, a ne Rusija 19. oktobra, koristeći apsolutno beskrupulozne metode, tj. iznudu, pretnje i podmićivanje poslanika, progurale odluku u parlamentu i pokrenule postupak o promeni Ustava Republike Makedonije u duhu Prespanskog sporazuma. Treba napomenuti da se zapravo američki ambasador u Skoplju nalazio u zgradi makedonskog parlamenta i direktno upravljao procesom. I ovi će nam ljudi pričati o ruskoj intervenciji?”

Američki ambasador Džes Bejli, koga je Zaharova direktno prozvala, u izjavi za makedonsku televiziju „21” rekao je: „Ja sam toga dana radio u kancelariji. Učestvovao sam u događaju koji je organizovala ambasada to veče. Kao i većina građana Makedonije, pratio sam glasanje na televiziji iz dnevne sobe.”

Šta će Makedoniji i regionu doneti rusko-američka diplomatska nadmudrivanja kada su u pitanju posebno Severnoatlantske integracije – ostaje nepoznanica. O integracijama u Evropsku uniju Rusija još nije iznela negativno mišljenje, iako se nalazi pod njihovim sankcijama. Rusija je uvek isticala pozitivan stav, ali sa ogradom da je to samostalna odluka svake države. Neposredno pre Prespanskog dogovora Makedonija je od zvanične Moskve dobila upozorenje da će, ako stupi u NATO, biti ugrožena bezbednost celog regiona. Premijer Zoran Zaev je uvek odgovarao da je Makedonija kao strateški cilj zemlje zacrtala evroatlantske integracije, a da sa Rusijom želi da ima prijateljske odnose.

Ipak, diplomatska sporenja oko legitimiteta Ustavnih promena ostaviće otvorena pitanja o tome ko je šta radio u Sobranju i van njega. Osmorica poslanika iz opozicije u Sobranju su glasali za promenu Ustava i time doprineli da se usvoji odluka o novom imenu zemlje. Kao kaznu od partije dobili su isključenje i zatraženo im je da vrate poslaničke mandate. Mandati nisu vraćeni, već će se o novim ustavnim amandmanima u parlamentu izjašnjavati kao – nova poslanička grupa.