Nepravične odluke hrvatskih sudova

Priznavanje presuda hrvatskih sudova u Srbiji, kojima se odbijaju zahtevi za obeštećenje odnosno restituciju oduzete srpske imovine, bio bi poraz i prava i pravde. To je, povodom odluke Privrednog suda u Beogradu da prizna presudu Općinskog suda u Splitu, saopštio advokat Zoran Ristić, jedan od zastupnika „Mladost turista”, čija su odmarališta na hrvatskom primorju odlukom splitskog suda pripala preduzeću „Hoteli Baška Voda”.

– Priznati stranu sudsku odluku uz delimično ispunjenje formalnih zakonskih uslova, a ne upustiti se u njenu suštinu i bitne efekte koje proizvodi je nedopustiv voluntarizam i formalizam. Reč je o predlogu državnog odvjetnika Republike Hrvatske da se prizna presuda hrvatskog suda kojom je, suprotno međunarodnom pravu, odbijen zahtev za restituciju odnosno obeštećenje zbog oduzete (konfiskovane) celokupne imovine srpske firme u Hrvatskoj. Državni odvjetnik je predložio priznanje presude radi naplate enormnog iznosa (oko 70.000 evra) svojih troškova za zastupanje svoje (tužene) države – objašnjava advokat Ristić.

Naglašava da je imovina srpskih firmi u Hrvatskoj oduzeta bez ikakve krivice i bez bilo kakve naknade i da kršenje međunarodnog prava ne doprinosi unapređenju dobrosusedskih odnosa.

Prema našim saznanjima, konačna odluka o priznanju presude iz Splita još nije doneta u Beogradu, jer je na odluku našeg Privrednog suda uložena žalba višoj instanci – Privrednom apelacionom sudu. Advokati očekuju da ovaj sud poništi odluku o priznavanju hrvatske presude, zato što je protivna našem pravnom poretku i interesima Srbije.

– Priznanje presude se zahteva za presudu koja je suprotna preuzetoj međunarodnoj obavezi restitucije imovine koju već više od 25 godina (od 1992. do 2018) privredni subjekt iz Srbije ne može da koristi. Ako bi se priznavale takve hrvatske sudske presude, kojim se odbijaju restitucioni zahtevi srpskih pravnih lica, to bi bio ogroman gubitak za te firme i za nacionalnu ekonomiju Srbije. Šteta se svakim danom povećava, a već četvrt veka je izgubljena dobit koju je Hrvatska dužna da nadoknadi oštećenim osobama, jer ih je lišila privređivanja oduzetom imovinom – kaže advokat Ristić.

Dodaje da je reč o svojevrsnom cinizmu, jer je zahtev da se prizna strana presuda kojom se štiti konfiskacija strane imovine – protivno međunarodnom pravu.

– Presude hrvatskih sudova, kojim su odbijani restitucioni tužbeni zahtevi oštećenih pravnih lica iz Srbije, čije se priznanje traži u Srbiji, protivne su pre svega Ustavu Republike Srbije, koji jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i garantuje pravo na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku. Presude su protivne i članu Ustava o zabrani diskriminacije, jer je oduzeta imovina samo zato što je pripadala srpskom pravnom licu – navodi Zoran Ristić.

Inače, restitucioni sudski postupci u Hrvatskoj traju od sedam do deset godina.

– Osnovno obrazloženje u tim presudama se svodi na uslovljavanje izvršavanja međunarodne obaveze, iz aneksa „G” Sporazuma o pitanjima sukcesije, zaključenjem bilateralnog sporazuma između Srbije i Hrvatske, ali to je samo prividan razlog. Iza tog uslova se krije nesumnjiv stav Hrvatske koja ne želi da obešteti oštećene iz Srbije. Stvarni razlog njihove opstrukcije u izvršavanju međunarodne obaveze je želja da tom imovinom kompenzira „ratnu štetu”, što je potpuno iracionalno i neprihvatljivo. Taj svoj stav Vlada Hrvatske je dostavila Evropskom sudu za ljudska prava koji nije odbio zahteve za obeštećenje već je uputio da se spor reši na osnovu bilateralnog sporazuma između Srbije i Hrvatske. Međutim, Hrvatska već 14 godina opstruira njegovo zaključivanje iako njime ugovorno uslovljava primenu člana dva aneksa „G”, kojim se jasno i precizno obavezala na restituciju ili obeštećenje oduzete strane imovine na njenoj teritoriji – objašnjava naš sagovornik.

Dodaje da presude nisu samo nepravične, već i pristrasne, jer ih donose sudovi države koja je tužena strana i čije interese ne mogu da ignorišu i obavežu svoju državu na poštovanje zakonitosti i međunarodnog prava.

– Kao takve, one su očigledno protivne javnom poretku Republike Srbije. Esencijalni efekti hrvatskih presuda su grube povrede međunarodnog prava. Pre svega, te presude su protivne hrvatskom zakonu iz 2004. godine o ratifikaciji aneksa „G”, kojim se ona obavezala na restituciju ili novčano obeštećenje za oduzetu stranu imovinu. Tim presudama Hrvatska ignoriše i grubo vređa član jedan Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda koja garantuje neometano uživanje svoje imovine – kaže Ristić.