Od ponosa do rugla Novog Sada

Novi Sad – Jedan od najvažnijih arhitektonskih spomenika u Novom Sadu dvorac "Eđšeg" danas je memljiv prostor, pun beskućnika i narkomana, od kojeg zaziru građani koji prolaze Ulicom Antona Čehova. Zdanje "Eđšeg" iz 19. veka tek u martu ove godine proglašeno je za spomenik kulture, međutim, osim beleške u Zavodu za zaštitu spomenika, nije ničim drugim zaštićen.

Originalni parket i stolarija iz 1889. uveliko su pokradeni, a zidovi su uništeni vlagom, grafitima i prljavštinom. Kroz razvaljenu ogradu i polupana prozorska okna u "Eđšeg" (što na mađarskom jeziku znači – jedinstvo) uvlače se beskućnici, pijanci i narkomani. Poslednja sanacija urađena je pre sedam godina, kada je delimično popravljen krov. Danas je ovaj dvorac u vlasništvu grada i u zvaničnim aktima vodi se kao "objekat van upotrebe".

– Svi naši pokušaji da skrenemo gradskim vlastima pažnju na ono što se dešava u toj zgradi ostali su bez odjeka – kaže za naš list predsednik MZ "7. juli" Nikola Babić. Prema njegovim rečima, policija, na prijavu građana, gotovo svake noći dolazi u zdanje nekadašnjeg dvorca.

– Strah me je uveče i da prođem pored ove zgrade, a najlepše trenutke u mladosti sam provela upravo u njoj – priča nam Kaja Pajin, koja ovo zdanje pamti kao balsku dvoranu, nakon Drugog svetskog rata, gde su mladi godinama priređivali zabave .

Dvorac je izgrađen prema projektu Georga Molnara 1889, a sačinjavaju ga velika centralna i dve sporedne dvorane. Kroz prljavštinu još se mogu nazreti nekadašnji ukrasi i oslikani zidovi, koji su sada prekriveni grafitima. Visoki polukružni prozori sa polupanim staklima i polomljena vrata još svedoče o nekadašnjoj raskoši. Umesto zidane ograde ojačane kovanim gvožđem, ostale su samo razbacane cigle i iskrivljene rešetke, poput scenografije iz nekog horor filma.

Stručnjaci Zavoda za zaštitu spomenika, iako svesni istorijske i arhitektonske vrednosti, predlog za zaštitu ovog objekta podneli su tek 2002. godine. Isprečio im se, kažu, nedostatak dokumentacije kojom bi se mogao utvrditi prvobitni izgled zgrade. Rešenje je nađeno kada je kustos u gradskom muzeju Agneš Ozer dostavila kolegama iz Zavoda crno-bele razglednice s početka 20. veka.

– Fotograf Rajcinger zabeležio je završetak radova na ovoj znamenitoj građevini. Zdanje je značajno i po tome što je tu bio prvi sajamski prostor u ovom delu Bačke. Svake godine, u vrtu "Eđšega" održavana je izložba poljoprivrednih proizvoda, što su zapravo bili počeci novosadskog poljoprivrednog sajma – kaže za "Politiku" Agneš Ozer.

Zavod je u nekoliko navrata tražio od gradskih vlasti da mu se objekat ustupi na korišćenje, pošto je po svojoj arhitekturi i vrednosti idealan za galeriju. Odgovora na molbe, kao ni para za restauraciju "Eđšega", nikada nije bilo.