Osiguranje kao kamen spoticanja

U Srbiji će do kraja ove godine biti uplaćeno oko milijardu evra premije po osnovu svih vrsta osiguranja. U tehničkim rezervama, koje su decenijama unazad osiguravajuće kuće akumulirale, a takvih je u zemlji trenutno 20, nalazi se oko 2,5 milijardi evra premije, a za dve do tri godine, procenjuju u Udruženju osiguravača Srbije, u osiguravajuću kasu godišnje će se slivati četiri do pet milijardi evra premije.

– Možete li onda da zamislite kakav partner državi mogu da budu osiguravajuće kompanije sa toliko raspoloživog novca za razne investicione poduhvate u Srbiji? Imam utisak da smo dosad bili preskromni, ali verujem da ćemo ubuduće lakše moći da dođemo do običnih ljudi, poljoprivrednika, seljaka koji žele da zaštite imovinu polisom osiguranja, jer je ona relativno jevtina. Ipak, ranije nismo dovoljno dobro radili sa osiguranicima niti sarađivali sa državom, pa zato i dalje postoje predrasude na temu osiguranja – priznaje Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Problemi sa kojima se osiguravajuće kompanije u Srbiji suočavaju svode se na to kako ubediti nekoga da kupi polisu. U inostranstvu se to radi podizanjem svesti o važnosti osiguranja, a cena tamo nikada nije kamen spoticanja.

– Ni kod nas cena nije najvažniji problem. Ipak, treba sa državom postići drugačiji aranžman da bismo unapredili delovanje industrije osiguranja. Ministar poljoprivrede nedavno je podsetio na to da država svaku subvenciju, iz oblasti poljoprivrede, zapravo treba pod hitno da poveže za polisu osiguranja. Jer, na primer ako poljoprivredniku finansijski pomogne u kupovini traktora, ali gazda za to ne obezbedi i polisu osiguranja, ukoliko mu se taj traktor negde sruši ili uništi, i država će biti na gubitku – objašnjava Jovanović i podseća da osim podizanja svesti o tome šta znači osiguranje, zadatak osiguravajućih kuća treba da bude da državu ubedi da njen posao nije da od novca iz budžeta plaća štetu građanima, već da to rade osiguravači.

U Udruženju osiguravača Srbije pohvalili su se da će krajem novembra u Aranđelovcu organizovati druge po redu srpske dane osiguranja na kojima je najavljeno oko 300 učesnika. Biće održana dva okrugla stola – jedan na temu osiguranja poljoprivrednih domaćinstava, i drugi koji se odnosi na dobrovoljno zdravstveno osiguranje.

– To ćemo raditi, jer je samo osam procenata registrovanih poljoprivrednih domaćinstava osigurano. Postoje subvencije države da se polisa plaća, čak neke lokalne samouprave pokrivaju celu polisu osiguranja, dok država izdvaja oko 40 odsto polise. I pored toga poljoprivrednici je i dalje ne kupuju. Druga tema biće posvećena dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju, koje je svugde izuzetno razvijeno, osim kod nas. Samo dva odsto stanovništva ima uplaćenu tu polisu, a od njih čak 90 procenata je uzelo polisu preko društveno odgovornih vlasnika ili poslodavca koji su je obezbedili za svoje zaposlene. Njih tek desetak procenta, od ukupnog broja osiguranih, sami su obezbedili polisu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja – objašnjava Jovanović.