Srbi grade školu u Bocvani

Na svečani čin koji se odigrao nedavno, osvećenje Crkve Svetog Save u afričkom gradu Gaboronu, Srbi iz Bocvane čekali su 20 godina. Zamisao iz 1998. godine ostvarena je na najlepši način 27. oktobra, kada je patrijarh srpski Irinej osveštao drugi hram Srpske pravoslavne crkve na afričkom kontinentu, posvećen Svetom Savi.

Zemljište za crkvu donirala je 2016. porodica Nikolić, Milivoje i njegova supruga Linet, s decom Jovanom i Zarom, ali u njenu gradnju uložen je ogroman trud i drugih Srba iz Bocvane. S blagoslovom patrijarha Irineja i uz pomoć nadležnog sveštenika, paroha južnoafričkog, njihovi napori urodili su plodom.

Srpska zajednica želela je na ovaj način da ostavi trag za buduća pokolenja i generacije i da sačuva svoju kulturu i tradiciju u državi koju naš sagovornik Milivoje Nikolić, jedan od ktitora hrama, naziva bratskom. Nikolić je, inače, i predsednik Udruženja Srba u Bocvani, osnovanog 2009. godine, i priča da je Bocvana uvek pokazivala veliko gostoprimstvo prema našim ljudima i davala im šansu da se dokažu na bilo kom polju.

– Gradnjom naše pravoslavne crkve mi podržavamo ideju o Bocvani kao multinacionalnoj državi gde svaka zajednica može da pokaže i očuva svoju duhovnu i kulturnu baštinu. Trenutno završavamo radove u samoj crkvi, na redu je oslikavanje i izrada ikonostasa, a planiramo i podizanje kulturnog centra i škole. Za sve ovo nam je potreban dodatni novac, pa smo upravo krenuli u kampanju prikupljanja sredstava za tu drugu fazu projekta – kaže Milivoje Nikolić.

U Bocvani, kako nam objašnjava, živi četrdesetak srpskih porodica koje su ovde nastanjene već duže vreme. Sam Nikolić stigao je 1992. godine s dvojicom prijatelja, i kako kaže bila je to prava avantura „trbuhom za kruhom”. Danas se bavi pogrebnom opremom i osiguranjem u vezi sa sahranama. Za srpsku zajednicu u Bocvani kaže da je dobro povezana, ali da su se dobro uklopili i s lokalnim stanovništvom, pa tako postoji sedam-osam mešovitih brakova.

– Srpsku zajednicu čine uglavnom inženjeri, građevinski i mašinski, arhitekte, doktori, preduzetnici koji se bave IT tehnologijama, proizvodnjom, uslužnim delatnostima. Okupljamo se bar četiri puta godišnje kao društvo. Za Novu godinu organizujemo veliki program za decu i njihove prijatelje, u februaru imamo godišnju skupštinu, a okupljaju nas i veliki praznici, Vaskrs i Vidovdan – navodi Nikolić.

Osim redovne komunikacije i saradnje s ambasadom Republike Srbije i Srpskom pravoslavnom crkvom, imaju dosta dobar odnos sa SKUD „Afrika” iz Johanesburga, s kojima često održavaju manifestacije u Gaboronu, a kao stalne goste već imaju i određeni broj njih koji im dolaze iz Srbije.

– Naš odnos s lokalnim stanovništvom u Bocvani je izuzetno dobar. Sarađujemo i na poslovnom planu, oni su nam gosti i na zabavnim skupovima koje organizujemo, a tu su, naravno, i mešoviti brakovi. Srpska dopunska škola koja se održava svake subote u našim prostorijama upravo povezuje našu decu i time širimo prijateljstvo među mladim generacijama. Učimo ih našem jeziku, upoznajemo ih s tim ko smo i odakle dolazimo. Da se to nikad ne zaboravi – priča Nikolić.

On napominje da je Srbima u Bocvani najteže da se naviknu na klimu, ali i na način poslovanja i način života koji je samo naizgled opušten i smiren, a ustvari je prava „biznis mašinerija” kojoj svako mora da se prilagodi.

– S druge strane, zbog jeftine radne snage, pomoć oko kuće relativno je dostupna, pa ljudi mogu sebi da priušte da plate za održavanje kuće i imanja i podizanje male dece što je velika prednost u odnosu na razvijene zemlje gde se takva pomoć ne može priuštiti – kaže Milivoje Nikolić.