Veliki „rat” na severu Evrope

Vežba Alijanse u polarnom krugu: Na severu Evrope trenutno besni veliki „rat” između NATO i Rusije – na sreću, samo na papiru. U Norveškoj u toku su manevri  zapadne Alijanse – trajaće do 7. novembra – u kojima zapadni saveznici uvežbavaju kopneni obračun s fiktivnim agresorom s istoka.

Velika vežba trupa članica NATO počela je 25. oktobra i odvija se u centralnom i severnom delu Norveške. U vežbi učestvuje oko 50.000 vojnika iz svih država članica kojima su se pridružili Šveđani i Finci, čije zemlje nemaju člansku kartu Alijanse. Osnovni tehnički podaci su impozantni – angažovano je 10.000 vozila, 150 aviona i 65 brodova.

Posebno je značajno da u ovoj ratnoj igri učestvuje i američki nosač aviona „Hari Truman”. To je prvi put u poslednjih 30 godina da se jedan američki nosač aviona toliko približi ruskim granicama u polarnom regionu. Za ovu priliku američki marinci su prvi put dobili „severnu uniformu” – opremu za dejstva u ekstremno hladnim uslovima.

U taktičkom smislu vežba ima nekoliko delova. U prvoj fazi trupe agresora prodiru sa severa na teritoriju Norveške. Njihov cilj je da osvoje celu teritoriju ove skandinavske države i stignu do Osla. U tom trenutku na scenu stupa NATO. Njegove trupe pokreću kontranapad, zaustavljaju agresora i prodiru prema severu. Konačan cilj NATO je, kako prenose mediji iz zvaničnog scenarija ove vežbe, da oslobodi zemlju i „uspostavi pun suverenitet Norveške”.

NATO nije, naravno, slučajno izabrao baš teritoriju Norveške za „rat” s agresorom koji, u ovom slučaju, može da bude samo Rusija. Manje zbog činjenice da je ova skandinavska država na strateški  važnom mestu „dodira” s Rusijom a više zbog ogromnog prirodnog bogatstva  koje se nalazi u polarnom području na koje su oko bacili i Moskva, ali i njeni konkurenti iz NATO.

U „ratu” na severu Evrope, u polarnom krugu pobednik je, naravno, već poznat. Da li je ova pobeda Alijanse u zamišljenom sukobu skupa? Nemački mediji procenjuju da je  Berlin ova ratna igrica koštala 90 miliona evra.  Poslednji slični manevri NATO održani su, inače, 2015. godine. Vežba je tada održana na teritoriji Italije, Španije i Portugalije a učestvovalo je oko 35.000 vojnika.

Potisnuti dolar: Rusija i Indija dogovorili su veliki vojni posao. Moskva će isporučiti indijskoj armiji najmoderniji sistem protivvazdušne odbrana S-400 čime se nastavlja izuzetno plodna vojna saradnja dve države. Stručnjaci procenjuju da više od 70 procenata naoružanja i vojne opreme koje danas koristi Indija ima oznaku „napravljeno u Rusiji”.

Najnoviji sporazum Moskve i Delhija je veliki trn u oku Amerikanaca. Vašington je do poslednjeg trenutka pokušavao da odgovori Indiju od kupovine ovog modernog oružje. Kako se  saznaje Amerikanci su čak otvoreno pretili Indiji da će biti izložena sankcijama ukoliko kupi sistem protivvazdušne odbrane „trijumf”. Indijci su ignorisali ovakvo ponašanje Vašingtona. Posao je na kraju dogovoren a Indija će za pet sistema S-400 platiti Rusiji 5,43 milijardi dolara. I tu se krije još jedna začkoljica koja dodatno ljuti Vašington. Indija će platiti oružje u ruskoj valuti – rublji.

Ovim potezom Moskva je krenula u već najavljenu akciju izbacivanja dolara iz svoje trgovine. Želja Rusije je da se u poslovima s drugim državama koriste nacionalne valute a sve sa ciljem da se maksimalno „okrnji” dominacija dolara na svetskom tržištu.

Povodom najnovijeg posla  između Moskve i Delhija koji su još 2016. dogovorili ruski predsednik Vladimir Putin i indijski premijer Narendra Modi ruski informativni portal „Sputnjik” piše:„Ovo je još jedan mali korak u ukidanju hegemonije dolarskog sistema. Ovi mali koraci su sve mnogobrojniji a najviše su prisutni u trgovini oružjem i energetskom sektoru”.

„Migrantski pakt”: Zvanična statistika UN kaže da se oko 250 miliona ljudi širom planete nalazi u potrazi za sigurnim i boljim mestom za život. Reč je o tri procenta ukupnog svetskog stanovništva što je bio povod da se UN ozbiljno pozabave pitanjem migracija.

Pre dve godine 193 članice UN složile su se da je potrebno osmisliti zajednički dokument koji bi definisao sve probleme koje sa sobom nose svetske migracije. Reč je o dokumentu na 34 strane koji sadrži dvadesetak konkretnih mera čija bi realizacija ublažila muke ljudi koji traže novi, siguran krov nad glavom. Bilo je predviđeno da ovaj „migrantski pakt” bude potpisan u decembru u Maroku.

SAD su, međutim, u startu „minirale” ovaj sporazum a Vašingtonu se odmah priključila Mađarska odbijajući da potpiše dokument koji su usvojile UN. Javile su se, zatim, i druge države koje su izražavale ozbiljne rezerve prema papiru svetske organizacije: Švajcarska, Australija, Poljska, Češka, Danska... Najkonkretnije je reagovala Austrija. Konzervativna vlada u Beču pre nekoliko dana saopštila je da neće potpisati „migrantski pakt” UN.