Велики „рат” на северу Европе

Вежба Алијансе у поларном кругу: На северу Европе тренутно бесни велики „рат” између НАТО и Русије – на срећу, само на папиру. У Норвешкој у току су маневри  западне Алијансе – трајаће до 7. новембра – у којима западни савезници увежбавају копнени обрачун с фиктивним агресором с истока.

Велика вежба трупа чланица НАТО почела је 25. октобра и одвија се у централном и северном делу Норвешке. У вежби учествује око 50.000 војника из свих држава чланица којима су се придружили Швеђани и Финци, чије земље немају чланску карту Алијансе. Основни технички подаци су импозантни – ангажовано је 10.000 возила, 150 авиона и 65 бродова.

Посебно је значајно да у овој ратној игри учествује и амерички носач авиона „Хари Труман”. То је први пут у последњих 30 година да се један амерички носач авиона толико приближи руским границама у поларном региону. За ову прилику амерички маринци су први пут добили „северну униформу” – опрему за дејства у екстремно хладним условима.

У тактичком смислу вежба има неколико делова. У првој фази трупе агресора продиру са севера на територију Норвешке. Њихов циљ је да освоје целу територију ове скандинавске државе и стигну до Осла. У том тренутку на сцену ступа НАТО. Његове трупе покрећу контранапад, заустављају агресора и продиру према северу. Коначан циљ НАТО је, како преносе медији из званичног сценарија ове вежбе, да ослободи земљу и „успостави пун суверенитет Норвешке”.

НАТО није, наравно, случајно изабрао баш територију Норвешке за „рат” с агресором који, у овом случају, може да буде само Русија. Мање због чињенице да је ова скандинавска држава на стратешки  важном месту „додира” с Русијом а више због огромног природног богатства  које се налази у поларном подручју на које су око бацили и Москва, али и њени конкуренти из НАТО.

У „рату” на северу Европе, у поларном кругу победник је, наравно, већ познат. Да ли је ова победа Алијансе у замишљеном сукобу скупа? Немачки медији процењују да је  Берлин ова ратна игрица коштала 90 милиона евра.  Последњи слични маневри НАТО одржани су, иначе, 2015. године. Вежба је тада одржана на територији Италије, Шпаније и Португалије а учествовало је око 35.000 војника.

Потиснути долар: Русија и Индија договорили су велики војни посао. Москва ће испоручити индијској армији најмодернији систем противваздушне одбрана С-400 чиме се наставља изузетно плодна војна сарадња две државе. Стручњаци процењују да више од 70 процената наоружања и војне опреме које данас користи Индија има ознаку „направљено у Русији”.

Најновији споразум Москве и Делхија је велики трн у оку Американаца. Вашингтон је до последњег тренутка покушавао да одговори Индију од куповине овог модерног оружје. Како се  сазнаје Американци су чак отворено претили Индији да ће бити изложена санкцијама уколико купи систем противваздушне одбране „тријумф”. Индијци су игнорисали овакво понашање Вашингтона. Посао је на крају договорен а Индија ће за пет система С-400 платити Русији 5,43 милијарди долара. И ту се крије још једна зачкољица која додатно љути Вашингтон. Индија ће платити оружје у руској валути – рубљи.

Овим потезом Москва је кренула у већ најављену акцију избацивања долара из своје трговине. Жеља Русије је да се у пословима с другим државама користе националне валуте а све са циљем да се максимално „окрњи” доминација долара на светском тржишту.

Поводом најновијег посла  између Москве и Делхија који су још 2016. договорили руски председник Владимир Путин и индијски премијер Нарендра Моди руски информативни портал „Спутњик” пише:„Ово је још један мали корак у укидању хегемоније доларског система. Ови мали кораци су све многобројнији а највише су присутни у трговини оружјем и енергетском сектору”.

„Мигрантски пакт”: Званична статистика УН каже да се око 250 милиона људи широм планете налази у потрази за сигурним и бољим местом за живот. Реч је о три процента укупног светског становништва што је био повод да се УН озбиљно позабаве питањем миграција.

Пре две године 193 чланице УН сложиле су се да је потребно осмислити заједнички документ који би дефинисао све проблеме које са собом носе светске миграције. Реч је о документу на 34 стране који садржи двадесетак конкретних мера чија би реализација ублажила муке људи који траже нови, сигуран кров над главом. Било је предвиђено да овај „мигрантски пакт” буде потписан у децембру у Мароку.

САД су, међутим, у старту „минирале” овај споразум а Вашингтону се одмах прикључила Мађарска одбијајући да потпише документ који су усвојиле УН. Јавиле су се, затим, и друге државе које су изражавале озбиљне резерве према папиру светске организације: Швајцарска, Аустралија, Пољска, Чешка, Данска... Најконкретније је реаговала Аустрија. Конзервативна влада у Бечу пре неколико дана саопштила је да неће потписати „мигрантски пакт” УН.