Za jaču povezanost Grčke i Srbije

Kako vidite dalji napredak Srbije na evropskom putu i smatrate li da su iskorišćene sve mogućnosti za ubrzanje ovog procesa?

Hteo bih da primetim da je vrlo koristan razvoj događaja i činjenica da se u EU ponovo zagrejala diskusija o evropskoj perspektivi zemalja zapadnog Balkana. Na to pitanje se dugo gledalo s rezervom, palo je u zaborav da bi se sada, s pojačanom dinamikom, našlo visoko na dnevnom redu. Stav Nove demokratije je da evropski pravac zemalja zapadnog Balkana treba da se ohrabri, podrži delima iskreno i realistički bez stvaranja velikih očekivanja koja mogu na kraju da budu i demantovana i prouzrokuju razočarenja i negativne reakcije. Obe strane treba da rade na ispunjavanju kriterijuma koji su postavljeni. U tom procesu Srbija je napravila značajne korake u dobrom pravcu, koji su priznati. Ona se bez premca nalazi na prvoj poziciji u trci za integraciju u EU i na tom putu – Grčka podržava Srbiju.

Grčki stav o pitanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova je precizan i nepromenjen. Šta vi kao lider Nove demokratije još želite da dodate, podvučete...

Stav Grčke je potpuno jasan i stabilan i to je zajednički stav svih partija kada je reč o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Smatramo da dijalog između Beograda i Prištine treba i dalje da se ohrabruje.

Može li Grčka da učini nešto više za stabilnost u regionu?

Grčka može i mora da ima još energičniju ulogu. Ona je članica EU i NATO, ima politička, diplomatska, ekonomska i kulturna uporišta koja joj dozvoljavaju, a ima poziciju faktora stabilnosti u regionu. Ekonomska kriza koja je pogodila zemlju, privremeno je oslabila njenu spoljnu političku dinamiku, ali ne i vrednost geopolitičkih pozicija koje su prisutne i koje ostaju osnov za aktivnu ulogu Grčke. Ubeđeni smo da ta specijalna geostrateška vrednost Grčke predstavlja jedan od stubova spoljne politike, koje Nova demokratija želi da primenjuje.

Da li mislite da su Atina i Beograd u svojim bilateralnim odnosima iskoristile sve raspoložive mogućnosti i gde zajedno, posebno u pitanjima koja se tiču Balkana, mogu da učine korak napred i budu partneri u rešavanju problema regiona i šire?

U bilateralnim odnosima uvek postoji prostor za poboljšanje, posebno između zemalja gde postoji prijateljstvo među narodima. Zato bi bilo korisno da se što pre održi sledeća sednica Visokog saveta za saradnju Grčke i Srbije. Moramo to da iskoristimo kao institucionalni mehanizam saradnje u sferi bilaterale ali koji bi omogućio i saradnju u pitanjima regionalnih evropskih interesa. U tom kontekstu, od posebnog je značaja jačanje povezanosti naših zemalja u oblasti transporta, energetike i trgovinske razmene jer su to ciljevi koji mogu brzo da se realizuju. Što pre budu postignuti biće i veća obostrana korist.

Kako vidite dalju sudbinu Prespanskog sporazuma, koji smatrate štetnim za Grčku?

Kombinacija imena Severna Makedonija i povezanost s „makedonskim jezikom i nacionalnošću” je jako problematična i to se ne odnosi samo na Grčku već i šire, na zemlje regiona. U tako osetljivom regionu kao što je Balkan moraju da se za sva vremena zatvore iredentistička pitanja. Mi kao partija smatramo da Prespanski sporazum to ne rešava. Ja lično, kao ni Nova demokratija, nemam nameru da sporazum u sadašnjem niti bilo kom drugom sazivu parlamenta podržim, i to je naš principijelni stav.

Vaše viđenje spoljne politike Grčke, odnosa sa susedima, s Turskom, Rusijom...

Turska je okarakterisana kao težak komšija i nepredvidiv saveznik, s time se svi slažu. Grčka želi dobre i produktivne odnose s Turskom, ali to mora da bude obostrana težnja. Turska mora da se opredeli da li hoće da bude saveznik i komšija koji doprinosi stabilnosti ili želi da stvara nepoverenje i nestabilnost u regionu. Provokativna i prestupnička taktika u Egeju i istočnom Mediteranu ne pridonosi stabilnosti. Stav Grčke je da je dosledna primena međunarodnog prava preduslov za stvaranje atmosfere prijateljstva i saradnje između dve zemlje.

Naša zemlja ima jasnu zapadnu orijentaciju, ali istovremeno naši odnosi s Rusijom su tradicionalni, što nam dozvoljava da nalazimo dodirne tačke i komunikaciju koje mogu da doprinesu smanjenju tenzija. U svakom slučaju, podrazumeva se da treba izbegavati jednostrane poteze koji mogu da pokvare sve ono značajno što je izgrađeno kroz vekove.

Kako gledate na odnose s Albanijom, naročito u svetlu poslednjih događaja?

Pucanje i ubistvo pripadnika grčke manjine u Albaniji ostavili su dosta praznina i nerazjašnjenih okolnosti koje treba da objasne albanske vlasti, a neke izjave koje dolaze s njihove strane ne pomažu celoj situaciji i svi treba da smo vrlo oprezni. Pored svega, odnosi dve zemlje moraju da se sačuvaju i da ne budu pogoršani izjavama i potezima.

U Solunu ste poručili: „Možemo!” Šta to za Grčku i Novu demokratiju znači u praksi?

Mi imamo svoj plan za oporavak privrede: manje poreza i doprinosa, reforma državnog aparata i privrede, privatizacija i napori da ponovo Grčka dobije poverenje na tržištu kapitala. Imamo plan i nameru da uspemo! Kroz krizu smo postali mudri i svi znamo šta treba da se desi da bi Grčka išla napred i da se ne vrati loša prošlost. Nova demokratija je odlučna da to i sprovede, poruka koju šalje svima jeste da će za nekoliko godina Grčka biti zemlja koja ponovo čvrsto stoji na svojim nogama, zemlja s optimizmom i samopouzdanjem, s jakom privredom, šansom za investitore i sve one koji su otišli za vreme krize da nam se – vrate. „Možemo” nije parola, možemo da ostvarimo, to je obećanje za svakog Grka i za svakog prijatelja Grčke, kao što ste to – vi!