Raščupani čiviluk

Regularno ime ovog čiviluka je „After Thonet” (Posle Toneta) i veoma dobro oslikava nameru autora. Tonet − kultno ime u svetu dizajna staro više od 160 godina, simbol stolice, police, kreveta, kolevke... i da ne nabrajam više jer bi samo nabrajanje ispunilo celu stranicu teksta, pojam je dugovečnosti i genijalnosti Mihaela Toneta na početku industrijske ere. Danas slobodno možemo reći onu staru: „Tonet je umro − živeo Tonet!”

Savijeno bukovo drvo u uslovima visoke temperature i velike vlažnosti, sa kojim je sve počelo, i dalje ostaje izvor inspiracije koji je, čini se, nepresušan. Ne prestaje da nadahnjuje dizajnere, od kojih mnogi u arsenalu svojih dela imaju bar jedno inspirisano Tonetom.

Čiviluk ovog dizajnera uspela je „varijacija na temu” jer s jedne strane poštuje autentičnost osnovne ideje dok, s druge strane oslikava naše razbarušeno vreme u kome ništa nije sveto.

U donjem delu imamo skromnu funkcionalnu varijantu koja se sastoji od vertikalnog držača sa četiri oslonca koji obezbeđuju stabilnost upotrebnog predmeta namenjenog odlaganju gornje odeće pri ulazu u stan ili kuću, dok je u gornjem raskošna „krošnja” skulptoralno izuvijanih traka od bukovog drveta, koja, iako razbarušena i na prvi pogled sama sebi dovoljna, savršeno zadovoljava osnovne potrebe kojima je namenjena − odlaganju gornje odeće. Na bilo koju „granu” krošnje da okačite kaput, neće doći do nestabilnosti, jer će ovaj skliznuti prema sredini i tako obezbediti da čiviluk ostane u ravnoteži. Podrazumeva se da kaput, mantil ili jakna imaju omčicu za kačenje. Samo nabacane stvari prevrnule bi i mnogo stabilniju konstrukciju od ove.

Ipak, ovaj čiviluk je najlepši bez ičega na sebi, dok nam kao gola skulptura priča o besmrtnosti ideje koja se provlači sada već kroz tri veka trajanja.

Matje Leane

Francuski dizajner rođen je u Rochefortu u Francuskoj 1974 godine. Završio je studije industrijskog dizajna na ENSCI (Ecole Nationale Superieure de Creation Industrielle) u Parizu 2001. godine. Iste godine u Parizu osniva svoj studio i počinje da radi kao nezavistan dizajner. Njega zanimaju najrazličitiji aspekti profesije, ne zadržava se samo na ograničenom polju elemenata enterijera, već analizira međusobni odnos predmetne okoline istovremeno sa fizičkog i mentalnog aspekta. Sa podjednakim uspehom radi na generatoru kiseonika za kućne potrebe kao i na cevastom lavirintu za igranje kućnih ljubimaca u ovom slučaju − maca. Čini se da mu nijedna tema iz čovekovog okruženja nije strana. Od završetka studija do danas primio je brojne nagrade za svoju dizajnersku angažovanost i svestranost. U međuvremenu svoje ideje je izlagao na brojnim izložbama dizajna u rodnoj Francuskoj, širom Evrope i u Njujorku.

Arh. Radmila Milosavljević,
www.dopisna-skola-ambijent.rs