Srpska Palčica sustiže vršnjake

Najmanja beba u Srbiji, koja je početkom januara rođena sa 350 grama, uspešno je prebrodila sve zdravstvene prepreke, lepo napreduje i polako sustiže svoje vršnjake. Devojčica sada već ima 4,5 kilograma, a sreći njenih roditelja zbog uspešnog oporavka nema kraja. Ova srpska Palčica najmanja je beba u našoj zemlji koja je preživela i prebrodila teške trenutke boreći se za život.

Rođena je u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front” gde je njena mama boravila na Odeljenju visoko rizičnih trudnoća. Kasnije je prebačena u Institut za neonatologiju u Beogradu, gde su lekari bdili nad njom četiri i po meseca. Mama i tata su je odneli kući kada je dostigla 1.875 grama.

U izjavi za „Politiku” roditelji objašnjavaju da je beba-heroj dobro i da lepo napreduje.

– U početku smo bili uplašeni, ali uz veliku pomoć doktora i ostalog osoblja sa Instituta za neonatologiju uspeli smo da se izborimo zajedno sa njom koja je volju za životom pokazala od samog rođenja. Strah je postojao, ali onog momenta kada smo je uzeli u ruke on je nestao. Malenu garderobu za bebu obezbedio je institut dok god je boravila tamo – istakli su roditelji majušne devojčice koji su želeli da ostanu anonimni.

Ova beba je rođena kada je njena mama bila u 28. nedelji trudnoće, a zna se da „drugo stanje” obično traje 40 nedelja. Trudnoća je bila visokorizična, a poslednja dva meseca pre porođaja primećen je zastoj u rastu ploda.

Devojčica je, kako pojašnjava dr Katarina Lazić, iz Instituta za neonatologiju, primljena na odeljenje intenzivne nege i u prvo vreme je zahtevala primenu mehaničke ventilacije (respiratora) zbog nezrelih pluća. Hranjena je putem takozvane nazogastrične sonde jer nije imala razvijen refleks sisanja.

– Postepeno smo uspeli da stabilizujemo njeno kliničko stanje, a nakon dve nedelje je samostalno disala. Uspostavljena je i ishrana pa više nije primala infuziju. Kasnije je prebačena na odeljenje poluintenzivne nege. Tokom hospitalizacije, uporedo sa lečenjem, sprovodile su se i mere prevencije, ranog skrininga i blagovremene dijagnostike. Primenjivana je metoda individualizovane razvojne nege „kontakt koža na kožu” i takozvana porodično orijentisana nega. I dalje pratimo razvoj bebe i pod našim je nadzorom u konsultativnoj ambulanti. Najčešće su kontrole do kraja prve godine života, po potrebi i duže – ističe dr Lazić.
Ovaj institut godišnje primi od 850 do 900 beba sa teritorije cele Srbije. Preživljavanje dece rođene sa telesnom masom većom od 1.000 grama iznosi više od 90 odsto, dok je preživljavanje beba sa težinom od 500 do 750 grama veće od 60 odsto.

Lečenje prevremeno rođenih beba je veoma zahtevno i kompleksno, napominje dr Lazić, a borba za život bebe je složena i dugotrajna. Nažalost, ne uspevaju svi mališani u borbi da prežive. U proseku se u Institutu za neonatologiju leče 42 dana, a što su bebe manje i nezrelije njihov boravak je duži.

– Zadovoljstvo koje na kraju bitke osećamo dok bebu predajemo roditeljima i kada zajedno odlaze kući, teško se može opisati rečima. To su najlepši trenuci koji potvrđuju vrednost i smisao ove veoma zahtevne profesije. Često nam šalju pisma i slike koje mi čuvamo, a mnoge su i istaknute na vidnim mestima u ustanovi. Danas, na Svetski dan prevremeno rođene dece, institut organizuje druženje sa našim malim bivšim pacijentima i njihovim roditeljima – kaže dr Lazić.
U svetu učestalost prevremenog porođaja iznosi oko 10 odsto. To znači da se svaka deseta beba rodi pre termina. Svake godine, oko 15 miliona mališana dođe na svet pre vremena (pre 37 gestacijske nedelje), a od toga milion njih ne preživi. U Srbiji učestalost prevremenog porođaja iznosi 6,8 odsto. Nažalost, ne postoje efikasne rane intervencije za prevenciju prevremenog porođaja. Investiranje u prevenciju prevremenog porođaja treba da bude prioritet i kontinuirani zadatak, jer svaka beba zaslužuje da bude zdrava na rođenju.

– Prisustvo roditelja je izuzetno važno za uspešno lečenje deteta. Učimo ih da više posmatraju svoju bebu i tako je bolje upoznaju kroz njene reakcije da bi kasnije mogli da odgovore na njene potrebe. Naši lekari i medicinske sestre, kao i psiholog pomažu roditeljima da lakše prevaziđu stres, jača se roditeljska uloga i po napuštanju bolnice oni mogu da preuzmu dalju brigu o svom detetu. Institut prati tendencije lečenja prevremeno rođene dece. Ono što nas odlikuje je edukovan kadar i lekara i sestara, koji uspevaju da našim malim pacijentima pruže adekvatnu dijagnostiku, lečenje i negu u svakom trenutku. Taj kolektivni duh, timski rad i velika požrtvovanost je nešto što se neguje i sa čim se ponosimo, a to roditelji osete – dodaje dr Lazić.

Institut za neonatologiju godišnje zbrinjava 20-25 odsto prevremeno rođenih beba u Srbiji i više od 50 odsto dece koja na rođenju imaju manje od 1.500 grama. Do sada je u Srbiji, prema podacima koje su mediji objavili, najmanja beba koja je preživela na rođenju imala svega 470 grama.