Karl Malden mi je bio kao stariji brat

Bili su nerazdvojna „holivudska trojka”: Karl Malden, Den Tana i Kirk Daglas. Glumci i porodični prijatelji. Vezivala ih je ljubav prema filmu, a prvu dvojicu i – srpsko poreklo. To su, doduše, otkrili slučajno, jer se po imenu i prezimenu nikad ne bi reklo.

– U to vreme svi koji su snimali u Holivudu dobijali su novo ime, da bude „pamtljivo”. Ja sam imao sreće da sam zadržao barem početna slova, pa sam od Dobrivoja Tanasijevića postao Den Tana. Karl Malden je rođen kao Mladen Sekulović. Tako mi se predstavio kad smo se upoznali u studiju „Vorner brosa”, gde me je u razgledanje odveo Robert Mičam, s kojim sam se sprijateljio 1957, kad smo za „20. senčeri foks” snimali „Neprijatelje ispod mora”. Mičam i Kurt Jirgens imali su glavne uloge, meni je to bio prvi filmski angažman, glumio sam Nemca. Karl me je na najčistijem srpskom jeziku upitao: „Kako si, brate Srbine?”. Bio sam zapanjen – kaže za „Politiku” Den Tana.

Uzgred, pravo ime Kirka Daglasa, koji u decembru puni 102 godine, jeste Isur Danilovič i njegov otac emigrirao je u Ameriku iz Evrope (kao Jevrejin iz Belorusije) – baš kao i Maldenov otac Petar, napustivši rodno Podosje kod Bileće, i kao što je, mnogo decenija kasnije, učinio naš sagovornik, odlučivši da Beograd i Jugoslaviju zameni Kalifornijom, a fudbalsku karijeru – filmskom.

– Nikad se nisam pokajao. Da nisam ostao u Holivudu, pored ostalog, ne bih upoznao Karla Maldena, najboljeg, najiskrenijeg i najčasnijeg čoveka na svetu! Od njega sam toliko naučio, bio mi je kao stariji brat i, zahvaljujući upravo njegovom uticaju, postao sam bolja osoba – ističe Dan Tana, radostan što će njegov najdraži prijatelj najzad dobiti spomenik u Beogradu, prestonici zemlje koju je toliko voleo i čije je ljude nesebično pomagao.

Na otkrivanje spomenika, prvobitno najavljeno za ovo leto, trebalo je da dođe i Majkl Daglas (koji se kao dete družio sa dve Maldenove i dve Tanine kćerke), ali će se umesto toga čuti samo njegova poruka, uz mnoge druge iz SAD, jer je Karl Malden tamo bio veoma omiljen i poštovan, naročito među Srbima u dijaspori. Cenio ga je, kao glumca, i Tito, pasionirani filmofil, koji se sa njim susreo u Holivudu.

– Jedan je bio Karl Malden. Pošten, vredan, pobožan, patriota. Nije lagao, nije mrzeo, nije zavideo, nije se bavio politikom, bio je odan porodici, prijateljima i filmu. Ceo život, duže od 70 godina u braku, proveo je sa jednom ženom, svojom Monom, i bio joj je do kraja veran. Kako to znam? Pa, sam mi je rekao 1981, na snimanju „Sutona”.

Režiser je bio Goran Paskaljević, scenarista Filip David, ja producent, a Karl je glumio dedu. Veoma se detaljno pripremao za scenu plesa sa učiteljicom, čak je za svoje pare angažovao najpoznatiju američku koreografkinju, i na njen savet predložio režiseru da tu scenu ponovo snimi... A onda je utvrdio da se kamera vrtela u prazno, bez trake. Naljutio se, rekao da je prevaren. Upitao sam ga, pa zar ti nisi nikad nikoga prevario, ni svoju ženu? Odgovorio je, pomirljivije: „Jednom zamalo da jesam, dok sam snimao sa Evom Marijom Sent” – seća se Tana.

Kako ističe naš sagovornik, Karl Malden je, iako rođen u SAD, prvo progovorio i „propevao” na srpskom, zahvaljujući ocu. Slavio je Svetog Luku, a svake godine u avgustu u svojoj kući je organizovao „srpski dan”, na koji su dolazili svi njegovi američki prijatelji. Na razne načine je pomagao Srbima u „staroj domovini” i u rasejanju. Ipak, sedamdesetih godina prošlog veka tadašnje jugoslovenske vlasti proglasile su ga nacionalistom i zabranile mu ulazak u zemlju.

– Bilo je to nakon što je u Njujorku, gde je pozvan da otvori jugoslovenski sajam, odbivši da za to uzme honorar, pred kamerama izjavio da će uvek rado pomoći „zemljacima” jer mu je otac rekao da mora da bude dobar Srbin da bi bio dobar Amerikanac – priča naš sagovornik.

Njegova bliskost sa Maldenom, veruje, nije bila zasnovana samo na srpskom poreklu, već i na različitosti karaktera koji su se na neki način dopunjavali.

– Karl je bio pravi svetac, a ja njegova suprotnost, neozbiljan, neodgovoran, mangup, pravi đavo... Svaki od nas je u onom drugom video ono što bi mogao biti, a nije – sa osmehom primećuje Den Tana, jedini Srbin u članstvu Američke filmske akademije otkako je umro Malden, koji je bio njen predsednik tri godine.

I dok je Mladen Sekulović ostao „najčuvenija holivudska zvezda srpskog porekla”, Dobrivoje Tanasijević je ostavio glumu, postao producent, vlasnik slavnog holivudskog restorana „Den Tana” (prodao ga je pre nekoliko godina) i nastavio da se bavi fudbalom – kao predsednik fudbalskih klubova u Srbiji, Engleskoj i SAD i podrška Crvenoj zvezdi.