Zaustavljena prodaja vrednih eksponata u staro gvožđe

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika objavila je minulog vikenda na našim stranama oglas o prodaji pokretne imovine nekadašnjeg jugoslovenskog giganta „Industrije motora Rakovica” neposrednom pogodbom. Oglas verovatno ne bi privukao pažnju drugih, osim interesenata za kupovinu te imovine, da u njemu kao jedna od stavki nisu označeni „eksponati proizvoda i učila”, što je, u stvari, industrijsko nasleđe Srbije. Poznavaoci ovog dela nacionalne baštine i imovine IMR-a, koji su se ubrzo po objavljivanju oglasa javili našem listu, uplašili su se da se među eksponatima koji bi trebalo da odu na doboš nalaze izuzetno dragoceni avionski motori, proizvedeni u ovoj fabrici u doba između dva svetska rata – čuvena „sedmica”, „dupla sedmica” i „devetka”.

Ovaj deo industrijskog nasleđa naše zemlje, kako „Politika” saznaje, ipak neće doživeti sudbinu sličnih eksponata iz drugih srpskih fabrika koji su završili u starom gvožđu.

Kako je „Politici” potvrđeno u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika (ALSU), ali i u Muzeju nauke i tehnike, koji je izrazio interesovanje za preuzimanje eksponata iz kompleksa IMR-a, deo njih izuzet je iz stečajne mase i nisu bili predmet procene. Reč je upravo o tri najstarija avionska zvezdasta motora iz perioda pre Drugog svetskog rata i strugu „hernault”.

– Stečajni upravnik je u nekoliko navrata bio u kontaktu sa predstavnicima Muzeja nauke i tehnike, pa su na osnovu zahteva muzeja tri zvezdasta motora i strug izostavljeni iz prodaje i biće predati muzeju – navode u ALSU.

Kako za naš list ističe Rifat Kulenović, direktor Muzeja nauke i tehnike, motori „gnom ron”, koji bi narednih dana trebalo zvanično da budu predati ovoj ustanovi kulture, važni su jer predstavljaju svedočanstvo o avio-industriji u Srbiji između dva svetska rata.

– Naša zemlja između tih ratova nije imala automobilsku industriju, ali je imala razvijenu avio-industriju, a razvijenost te vrste industrije bila je, a i danas je, pokazatelj razvoja jedne zemlje. U to doba imali smo zaokruženu proizvodnju aviona i avionskih delova. Motore „gnom ron” pravili smo prema licenci dobijenoj od Francuza. Strug koji takođe treba da dobijemo iz IMR-a značajan je jer potiče iz prve faze rada rakovičke fabrike – ističe Kulenović, dodajući da je ustupanje četiri eksponata IMR-a ovom muzeju primer dobre saradnje privrede i čuvara baštine.

O koliko je važnim primercima reč ukazuje Aleksandar Kolo, dokumentalista u Muzeju vazduhoplovstva i jedan od poznavalaca industrijskog nasleđa naše zemlje.

– Rakovička fabrika počela je kao fabrika avionskih motora. Prvo su po licenci izrađivali „valter”, koji se ugrađivao u naše školske domaće avione. Posle toga se naša industrija okreće ka Francuskoj, jer je u Kraljevini Jugoslaviji između dva rata bio jak frankofoni uticaj. Kad je kupljena licenca za „gnom ron” motore počela je njihova serijska proizvodnja. Reč je o „gnom ron” motorima K7, K9 i K14 – kaže Kolo. Motori 14, odnosno „dupla sedmica”, kao i ostali pomenuti, kako dodaje, ugrađivani su u naše avione. Ali, K14 ili „dupla zvezda”, posebno je značajan, jer je ugrađivan u naše bombardere „dornije 17”.

– Ta verzija nemačkih aviona sa francuskim motorima koju smo mi radili bila je vrlo uspešna. Karakteristike našeg „dornijea” bile su bolje od nemačkog originala. Tim avionima mi smo išli u rat i borili se – ukazuje Kolo.

U međuvremenu je Rakovica osvojila i proizvodnju motora za kamione i slična prevozna sredstva. Na doboš će ipak otići 34 eksponata i učila IMR-a, odnosno motori koji su decenijama čuvani i izlagani u upravnoj zgradi, servisnoj školi i pogonu ove fabrike. Njihova ukupna procenjena vrednost je pet miliona dinara. Ima li interesenata za ove eksponate i učila i ko su oni trebalo bi da bude poznato 23. novembra.

– Kupac koji kupi eksponate prema odredbama Zakona o stečaju nema bilo kakvu obavezu u pogledu njihovog daljeg čuvanja i upotrebe – dodaju u ALSU.

Ovakva najava nadležnih ne dopada se poznavaocima industrijskog nasleđa.

– Svi predmeti koji su decenijama bili izloženi u kompleksu IMR-a su sređeni, tako da na njima ne mora ništa da se radi. Mogu direktno da se pošalju na neku postavku, a da je se ne postidi nijedan muzej na svetu. Ranije je bilo toliko svesti da je svaki od tih eksponata ponaosob pripremljen za izlaganje, svaki je imao originalno postolje. Impresivno je izgledalo kada se uđe u prostor gde su ti predmeti bili izloženi. Decenijama su čuvani u idealnim uslovima. Bili su lična karta fabrike – napominje Kolo.

On naglašava da bi bilo mnogo jednostavnije da su svi eksponati IMR-a na vreme proglašeni za kulturno dobro, da je država naložila da se svi oni izuzmu iz stečajne mase i da se predaju muzeju, ili da ih je otkupila pravom preče kupovine.

– Zaboravljamo da je svaki taj motor deo tradicije, spomenik naše kulture, tehničke kulture. U inostranstvu ima mnogo ljudi kojima to nisu velike pare i koji su zainteresovani, pa se lako može desiti da ti predmeti, deo naše istorije, napuste zemlju. Da su proglašeni za kulturno dobro, ne bismo morali da strahujemo od toga – kaže Kolo.