Odlikovanja Karađorđevića su sporna

Dobro je što „Politika” piše o odlikovanjima Karađorđevića (nedelja, 25. novembar, „Odlikovanja Karađorđevića na aukciji u Nemačkoj”), predstavljajući čitaocima zanimljivi svet faleristike (nauke o odlikovanjima), u kojoj Srbija može da se podiči lepotom i brojem svojih odličja.

Opet, kao istoričar, stručni saradnik Istorijskog muzeja Srbije i pasionirani proučavalac srpske faleristike, moram da ukažem na izvesne sporne tvrdnje u tekstu.

U najavi aukcije o kojoj je reč navodi se da su ponuđena odlikovanja koja su bila izložena na posmrtnom odru kralja Petra Drugog Karađorđevića 1970. godine. Detaljnijim pregledom dostupnih fotografija (uz ogradu da originale nisam video niti sam ih držao u ruci), uočava se nekoliko nelogičnosti.

Svi ponuđeni ordeni – Karađorđeve zvezde sa mačevima, Belog orla sa mačevima, Jugoslovenske krune i Svetog Save – ordeni su drugog reda. To se vidi po dimenzijama odlikovanja (svaka zvezda je nešto manja). Isto tako, alke na svakom od ordenskih znakova ukazuju da su odlikovanja nošena o vratu, što je odlika drugog reda. Nijedan kralj nije nosio odlikovanja drugog reda, bez preke potrebe, posebno ne sva odlikovanja u drugom redu.

Potpuno sam saglasan sa kolegom Radivojem Bojovićem, koji je izrazio sumnju u to da su ratna (sa mačevima) odlikovanja pripadala Petru Drugom Karađorđeviću, jer ih nije mogao steći u ratu.

Po svemu sudeći, nije sve u redu sa samim odlikovanjima, jer su naknadno sparivana i to, kako izgleda, sva četiri kompleta. Kod ordena Karađorđeve zvezde sa mačevima znak je izradila firma „Šajd” iz Beča, a zvezdu „Bertran” iz Pariza. Belog orla sa mačevima izradila je firma „Bertran”, ali su mačevi na zvezdi naknadno dodati.

U jednom od priloženih pisama navodi se da čak nedostaju delovi ordenskih kompleta Jugoslovenske krune i Svetog Save, što indirektno potvrđuje da ni oni nisu sačuvani u celosti. Tu piše i da Petar Drugi nije voleo da nosi najviša odlikovanja, zbog veličine ordenskih zvezda, što ne deluje uverljivo.

Pored toga, u sačuvanoj arhivskoj građi, u popisu iznetih stvari prilikom povlačenja na Bliski istok, u aprilu 1941, nema pomena o kompletima odlikovanja, tim pre što bi onda iz zemlje bilo izneto bar najvrednije odlikovanje, deo kraljevskih regalija – Orden kneza Lazara, koji je netragom nestao. Takođe, bilo bi logičnije da su sačuvana odlikovanja koja su rađena u egzilu, po posebnoj porudžbini za Karađorđeviće, kod londonske kuće „Spink”.

Navedena aukcijska kuća poznata je po ponudi „senzacionalnih” komada. Prema rečima jednog mog slovenačkog kolege, oni su već prodali više uniformi i ordenja poznatih istorijskih ličnosti pre nego što ih je ikada uopšte i bilo, a pritom su redovno potvrđivali navodnu autentičnost nekim, ne uvek sasvim pouzdanim papirima. Ranije su nudili i slike koje je navodno sam Hitler naslikao. I sada se, već na narednoj aukciji, nudi „kapa koju je Hitler nosio”. Inače, i jedan od dokumenata u lotu (seriji) ovih odlikovanja deluje prepravljano, kod potpisa svedoka, što se vidi ako se fotografija uveliča.

Želeli smo da ukažemo da se navedena odlikovanja, bez nekih jačih dokaza, teško mogu povezati sa vladarskom kućom Karađorđevića, ali da pojedinačno predstavljaju lep primer srpke faleristike, kome je svakako mesto u nekom od muzeja u našoj zemlji. Razlog što se neko potrudio da im obezbedi „pedigre” verovatno leži u prostoj činjenici da bi njihova cena bila gotovo duplo niža, kada bi se prodavala bez ovakvog „plemenitog” porekla.

Dr Ratomir Milikić,
viši naučni saradnik Institut za savremenu istoriju