Одликовања Карађорђевића су спорна

Добро је што „Политика” пише о одликовањима Карађорђевића (недеља, 25. новембар, „Одликовања Карађорђевића на аукцији у Немачкој”), представљајући читаоцима занимљиви свет фалеристике (науке о одликовањима), у којој Србија може да се подичи лепотом и бројем својих одличја.

Опет, као историчар, стручни сарадник Историјског музеја Србије и пасионирани проучавалац српске фалеристике, морам да укажем на извесне спорне тврдње у тексту.

У најави аукције о којој је реч наводи се да су понуђена одликовања која су била изложена на посмртном одру краља Петра Другог Карађорђевића 1970. године. Детаљнијим прегледом доступних фотографија (уз ограду да оригинале нисам видео нити сам их држао у руци), уочава се неколико нелогичности.

Сви понуђени ордени – Карађорђеве звезде са мачевима, Белог орла са мачевима, Југословенске круне и Светог Саве – ордени су другог реда. То се види по димензијама одликовања (свака звезда је нешто мања). Исто тако, алке на сваком од орденских знакова указују да су одликовања ношена о врату, што је одлика другог реда. Ниједан краљ није носио одликовања другог реда, без преке потребе, посебно не сва одликовања у другом реду.

Потпуно сам сагласан са колегом Радивојем Бојовићем, који је изразио сумњу у то да су ратна (са мачевима) одликовања припадала Петру Другом Карађорђевићу, јер их није могао стећи у рату.

По свему судећи, није све у реду са самим одликовањима, јер су накнадно спаривана и то, како изгледа, сва четири комплета. Код ордена Карађорђеве звезде са мачевима знак је израдила фирма „Шајд” из Беча, а звезду „Бертран” из Париза. Белог орла са мачевима израдила је фирма „Бертран”, али су мачеви на звезди накнадно додати.

У једном од приложених писама наводи се да чак недостају делови орденских комплета Југословенске круне и Светог Саве, што индиректно потврђује да ни они нису сачувани у целости. Ту пише и да Петар Други није волео да носи највиша одликовања, због величине орденских звезда, што не делује уверљиво.

Поред тога, у сачуваној архивској грађи, у попису изнетих ствари приликом повлачења на Блиски исток, у априлу 1941, нема помена о комплетима одликовања, тим пре што би онда из земље било изнето бар највредније одликовање, део краљевских регалија – Орден кнеза Лазара, који је нетрагом нестао. Такође, било би логичније да су сачувана одликовања која су рађена у егзилу, по посебној поруџбини за Карађорђевиће, код лондонске куће „Спинк”.

Наведена аукцијска кућа позната је по понуди „сензационалних” комада. Према речима једног мог словеначког колеге, они су већ продали више униформи и ордења познатих историјских личности пре него што их је икада уопште и било, а притом су редовно потврђивали наводну аутентичност неким, не увек сасвим поузданим папирима. Раније су нудили и слике које је наводно сам Хитлер насликао. И сада се, већ на наредној аукцији, нуди „капа коју је Хитлер носио”. Иначе, и један од докумената у лоту (серији) ових одликовања делује преправљано, код потписа сведока, што се види ако се фотографија увелича.

Желели смо да укажемо да се наведена одликовања, без неких јачих доказа, тешко могу повезати са владарском кућом Карађорђевића, али да појединачно представљају леп пример српке фалеристике, коме је свакако место у неком од музеја у нашој земљи. Разлог што се неко потрудио да им обезбеди „педигре” вероватно лежи у простој чињеници да би њихова цена била готово дупло нижа, када би се продавала без оваквог „племенитог” порекла.

Др Ратомир Миликић,
виши научни сарадник Институт за савремену историју