Mali: Povećanje plata u javnom sektoru jeste realno

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je danas da je povećanje plata zaposlenima u javnom sektoru od 7 do 12 odsto od naredne godine realno i da se sa time saglasio i MMF, čime odgovara na primedbu Fiskalnog saveta da najavljeno povećanje nije opravdano i realno s ozbirom da će plate u javnom sektoru rasti duplo brže nego u privatnom.

„Poštujem mišljenje Fiskalnog saveta ali mi imamo i saglasnost MMF-a. Smatram da je apsolutno relano da idemo sa tolikim povećanjem plata. Naša politika je da deo novca koji uštedimo vratimo građanima Srbije”, kaže Mali za TV Prva.

On se zahvalio penzionerima koji su, kako je rekao, podneli u proteklih par godina najveći teret reformi, prenosi Tanjug.

„Ovo je trenutak kada se završava fiskalna konsolidacija, kada su se stabilizovale javne finasije i kada se građanima Srbija vraća deo tih ušteda”.

Ministar finansija je rekao da je budžet za 2019. usmeren na povećanje životnog standarda građana Srbije, a na pitanje kako će se to činiti, mali kaže da se veliki deo novca ulaže u standard građana kroz povećanje plata i penzija.

„Imamo 35 milijardi dinara više za penzije u narednoj godini”, kaže Mali.

Penzije su u oktobru, podseća, u odnosu na 2014. godinu veće od 8 do 13 odsto.

Dodaje da će od 1. janura naredne godine biti povećane plata u javnom sektoru u proseku od 7 do 12 posto za šta je obezbeđeno dodatnih 33 milijardi u budžetu za narednu godinu.

Ukazuje i da je povećana minimalna cena rada na više od 27.000 dinara i da ta mera stupa na snagu takođe od 1. januara naredne godine.

Kaže i da je budžetom opredeljeno više novca za kapitalne investicije, za šta je izdvojeno 220 milijardi dinara, 30 odsto više nogo u ovoj godini.

Taj novac je opredeljen za projekte, poput izgradnje Moravskog koridora, autoputa Požega-Preljina, završetak obilaznice oko Beograda, put Surčin-Obrenovac...

Ministar kaže da u Skupštini Srbije ne brani samo budžet za 2019. nego i 28 poreskih zakona koji u sebi sadrže, kaže i mere za smanjenje opterećenja na zarade.

„To je istorijska mera. Ukida se doprinos za nezaposlenost, smanjuje se opterećenje na zarade”.

„Najvažnija stvar za nas sve je da naša privreda nastavi da raste po stopi kako je rasla ove godine, 4,5 odsto u prvih devet meseci. Želimo sa tim da nastavimo dalje”, kaže Mali.

Odgovarajući na zamerke privrednika da je smanjenje nameta za 0,75 odsto „manje od jedan procenat”, kaže da taj potez nije bio lak i da do sada niko takvu meru nije doneo.

„Da je to bilo toliko laka mera neko bi to uradio u prethodnom periodu. Sada je vreme za to. To košta budžet 12 milijardi dinara, 100 miliona evra. Nisu to male cifre. Ovo je samo prvi korak”, kaže Mali.

Poručuje da je dugoročno opredeljenje države rasterećenje privrede kako bi ona postala atraktivnija i konkurentnija.

„Ukoliko obezbedimo dovoljno fiskalnog prostora i naredne godine, ići ćemo sa daljim smanjenjem opterećenja na zarade što je naše dugoročno opredeljenje”, rekao je Mali.