Trećina obolelih od HIV-a ne zna da su inficirani

Procenjuje se da u Srbiji sa HIV-om živi oko 3.500 ljudi, od kojih trećina ne zna da ima ovu infekciju. Činjenice pokazuju da postoji epidemija uzrokovana HIV-om koncentrovana u populaciji muškaraca koji imaju seksualne odnose sa muškarcima. Alarmantno je da više od polovine svih HIV pozitivnih osoba u Srbiji ima između 25 i 39 godina, a da se poslednjih godina beleži obolevanje mladih koji imaju od 20 do 29 godina. Istraživanja pokazuju da se danas u Srbiji u prvi seksualni odnos stupa u proseku sa 17 godina, a da pritom samo 28,3 odsto mladih uzrasta od 15 do 24 godine ima sveobuhvatno znanje o HIV-u.

– Prema globalno postavljenim ciljevima, neophodno je da do 2020. godine 90 odsto procenjenog broja osoba koje imaju HIV bude dijagnostikovano, a da među onima koji saznaju dijagnozu 90 odsto bude na lečenju i da bolest drži pod kontrolom. Od svih kod kojih je u prošloj godini virus otkriven, trećina pacijenta je iz Beograda – istakla je dr Vesna Knjeginić, pomoćnica ministra zdravlja.

Danas je HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ukoliko se lečenje započne na vreme, poželjno u što ranijem stadijumu, a ukoliko se lečenje sprovodi kontinuirano i u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara, u visokom procentu (kod više od 90 odsto pacijenata) postiže se uspešna kontrola bolesti. To znači i da osoba na uspešnom lečenju ne može da prenese HIV infekciju na druge osobe putem krvi.

Ipak, postoje brojni izazovi sa kojima se ljudi koji žive sa HIV-om sreću: od teškoća u vezi sa redovnim uzimanjem terapije, preko odbacivanja od okoline i najbližih, diskriminacije u institucijama sistema, do nemogućnosti da ostvare prava, kao što je zapošljavanje, naglašavaju predstavnici Unije organizacija Srbije koje se bave zaštitom osoba koje žive sa HIV-om i AIDS-om.

Udruženja koja deluju u oblasti HIV-a su pozdravila napore Ministarstva zdravlja da se nadoknadi zaostatak Srbije u odnosu na zemlje u regionu u pogledu kvaliteta lečenja osoba sa infekcijom.

– Novi lekovi za HIV, za koje smo se zalagali, postali su dostupni u proteklih godinu dana. To obezbeđuje lakše uzimanje terapije, manji broj tableta i manje neželjenih efekata. Primećujemo i napore da se uvođenjem elektronskog recepta i unapređenjem operativnog sistema smanje nesnosne gužve i da se olakša lečenje ove infekcije, koje je doživotno – kaže Bratislav Prokić, iz Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje „Potent”.

Svi koji imaju rizično seksualno ponašanje moraju redovno da se testiraju na HIV, a dr Mila Paunić, šefica Centra za dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV u Zavodu za zdravstvenu zaštitu studenata u Beogradu, pojasnila je da je u ovoj ustanovi za tri decenije rada to učinilo više od 58.000 osoba.

– Za to vreme 551 osoba je u ovom Savetovalištu saznala da je HIV pozitivna. To je pionirsko savetovalište na našim prostorima i ima lidersku ulogu, ne samo u našoj zemlji, nego i u regionu i mnogo šire. Testiranjem se ponašate odgovorno prema sebi jer smanjujete mogućnost da se HIV otkrije kasno, ali i prema drugima, jer umanjujete mogućnost daljeg prenošenja virusa na druge, uključujući sa majke na dete – dodala je dr Paunić.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, od 1984. do kraja 2017. godine u Srbiji su registrovane 3.664 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1.901 osoba obolela od AIDS-a, dok su 1.223 umrle. Tokom prošle godine 178 osoba je saznalo da je inficirano HIV-om, 55 je novoobolelo od AIDS-a, a 14 umrlo od ove bolesti.