„Srpska fabrika stakla” ipak nije u stečaju

Kragujevac – Pošto je „Veksilum Balkan” povukao predlog o pokretanju stečajnog postupka u „Srpskoj fabrici stakla”, Privredni sud u Kragujevcu, na ročištu 23. novembra, nije imao težak zadatak i mogao je samo da konstatuje da se paraćinska fabrika vraća u stanje u kome je bila pre aprila prošle godine, kada je pomenuta čačanska firma, zbog navodno nenamirenih potraživanja, prvi put zatražila otvaranje stečaja u „Staklari”.

Na drugom poverilačkom ročištu, održanom 30. maja prošle godine, zastupnici čačanske firme „Veksilum Balkan” tražili su otvaranje stečajnog postupka zbog navodnog duga „Staklare” od najmanje 40,3 miliona evra. Iako je predsednik Privrednog suda u Kragujevcu, Branislav Jovović, tada odbacio taj zahtev, sa obrazloženjem da nije uveren u istinitost tvrdnji zastupnika firme „Veksilum Balkan”, stečaj u „Staklari” je kasnije, ipak, pokrenut. Ta odluka je doneta 20. septembra 2017. godine.

Iako je Apelacioni privredni sud u Beogradu poništio odluku o pokretanju stečaja i uvažio argumentaciju zastupnika „Staklare”, vraćajući predmet Privrednom sudu u Kragujevcu, dugogodišnja agonija oko 800 radnika ove paraćinske fabrike dostigla je kulminaciju, budući da su svi dobili rešenja o raskidu ugovora o radu. Kasnije je većina njih vraćena na posao, sa ugovorima o radu na određeno vreme, ali je oko 230 radnika, koji su fabriku napustili bez otpremnina, podnelo tužbe.

Na ročištu u kragujevačkom Privrednom sudu, održanom 30. maja 2017. godine, zastupnici „Staklare” su tvrdili da ova fabrika ništa ne duguje firmi koja je zatražila otvaranje stečaja, te da zbog te činjenice firma „Veksilum Balkan” i ne može imati status poverioca. Zastupnici „Staklare” su tada naveli da ova paraćinska fabrika ima obaveze samo prema preduzeću „Glas industri” iz Sofije, čiji su zastupnici na pomenutom ročištu saopštili da zadržavaju pravo na svoja potraživanja.

Osim što se sudija u postupku, predsednik Privrednik suda u Kragujevcu Branislav Jovović, suočio sa različitim dokazima o visini obaveza „Staklare”, budući da su učesnici u postupku baratali sumama od 40,3 do 55,6 miliona evra, problem je bio i u tome što se nije moglo precizno utvrditi kakva je vlasnička struktura paraćinske fabrike.

Naime, „Veksilum Balkan” iz Čačka je ćerka firme „Veksilum SB” iz Beča, a za firmu „Glas industri” iz Sofije, koja se u međuvremenu i sama suočila sa stečajem, vezivalo se ime bugarskog biznismena Cvetana Vasileva za kojim je, kako su pisali neki mediji, podignuta Interpolova poternica. Takođe, za slučaj paraćinske fabrike bili su zainteresovani i neki naši političari, ali i predstavnici firme „CPR impeks” koja je, navodno, htela da preuzme 56 odsto kapitala „Srpske fabrike stakla”.

Osim što je predočeno da su najveći poverioci „Staklare” domaća javna preduzeća EPS i „Srbijagas”, na sudu je utvrđena i činjenica koja govori da se paraćinska fabrika, posle jedne decenije najverovatnije smišljenog urušavanja, suočava i sa katastrofalnom finansijskom situacijom. Naime, ukupne obaveze „Staklare” su oko 93 miliona evra i skoro triput su veće od celokupnog kapitala fabrike, koji je procenjen na oko 35 miliona evra.