Zbogom „ošišanoj latinici”
Саша Димитријевић
Petak, 30.11.2018. u 23:55
Od 10. decembra .RS domen će „govoriti” čak 13 jezika i omogućiti upotrebu 67 latiničkih slova, pa nazivi domena, između ostalog, više neće morati da se pišu „ošišanom latinicom”, saopštio je danas Registar nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS).
Registrantima postojećih .RS domena će od tog datuma biti omogućena registracija novog naziva .RS domena, koji na određenim pozicijama umesto „ošišanih” slova ima odgovarajuća slova koja ranije nisu bila na raspolaganju (npr. „č” ili „ć” umesto „c”, „š” umesto „s” itd), navedeno je u saopštenju.
RNIDS ističe da je činjenica da svaki narod teži da na Internetu koristi svoje nacionalno pismo, i to ne samo u okviru sadržaja, već i u okviru naziva domena.
Prateći svetske trendove, RNIDS je još 2012. omogućio registraciju ćiriličkih naziva u okviru .SRB domena, a sada će u okviru naziva .RS domena omogućiti upotrebu šireg skupa latiničkih slova koja se koriste u Republici Srbiji, uključujući i pisma nacionalnih manjina, kaže se u saopštenju, prenosi Tanjug.
Подели ову вест
Komentari34
This site is protected by reCAPTCHA and the Google
Privacy Policy and
Terms of Service apply.
Ћирилизация
Због немара ћемо изгубити ћирилицу, као што смо и Косово. Кога ћемо тада кривити? Албанце? Хрвате? Запад? На употребу српског језика и ћирилице нас упућује српска традиција, култура, национални идентитет, али и члан 10 Устава Републике Србије који гласи: „У Републици Србији у службеној употреби су српски језик и ћирилично писмо”. У чему је проблем? Нема изговора! На нама свима је да свој језик волимо, учимо, негујемо и чувамо. Као што то чине озбиљни, напредни народи, који држе до свог индентитета и интегритета. Језичка култура сваког појединца је огледало његове опште културе. Брига о језику треба да буде брига свих, како појединаца, тако и народа, а нарочито државе. Ако не сачувамо свој језик и писмо, нећемо сачувати ни себе! „Ако нестане наше писмо, нестаћемо и ми. Пишимо ћирилицом!” – Патријарх Павле
Odgovori
|
Preporučujem
9
Mike Kovian
Sviđa mi se termin "ošišana latinica" ali mi je nelogičan kao etiketa za gajicu/gajevicu iliti hrvatsku latinicu, jer ova nije ošišana: ima i tačkice i kvačice i crtice na određenim slovima isto kao i ćirilica. Po meni ovo jedino odgovara engleskoj latinici, mada ni ona nije sasvim ćelava jer ima "tačkice" iznad "i" i "j".
Odgovori
|
Preporučujem
4
Darko Marković
Ja čitam ćirilicu ali pišem i čitam latinicu. Kako živim u Hrvatskoj ne mislim da treba da ocjenjujem je li za Srbiju bolje ovo ili ono. Izvrsno je da ljudi znaju jedno i drugo pismo. Mada je latinica raširenija i gledajući okruženje možda bi inzistiranje na ćirilici doprinosilo na neki način zatvaranju i odvajanju, kako ljudi tako i zajednica. Ne znam što je gajica niti gajevica (stvarno to prvi put čujem), za partizane sam čuo ali ne znam čime se danas bave i kome su važni. Dobro je da je Politika na dva pisma i da je na srpskom i engleskom, za svakog ponešto.
Odgovori
|
Preporučujem
8
Мали Ђокица
Како ћирилица може да допринесе затварању и одвајању? У шта затварање а какво одвајање? Срба има скоро три пута више од Хрвата. Хрвати се одвајају и затварају. Још ни једну разгледницу, својевремено у Југославији нисам добио ако је била написана ћирилицом. А и сада трговци и привредници Срби са Хрватима опште само на латиници. И нико не сме да се побуни. Лепо они нама на латиници а и ми њима на латиници. Знате ми не знамо ћирилицу. А ко хоће да чита Политику нека научи српски језик. Ништа не зна више српског језика ако је текст написан латиницом. Баш бих волео да ми кажете како ће странцу Политика на латиници да буде разумљивија него на ћирилици? То није чак ни безобразлук. То је глупост. Још пре више од 40 година Мајкл Лукас Брекстон црнац или како се сада еуфеминистички каже Афро Американац, службеник америчке амбасаде у Београду, је читао Политику на ћирилици. И сасвим ју је лепо разумео јер је научио и српски језик.
Preporučujem
6
Бранко Срб Козаковић
С обзиром на то да си из Хрватске заиста би било добро да останеш при ономе што си рекао у уводу свог обраћања и не прелазиш у оно што следи потом. Као што и сам показујеш, мало тога знаш (бар када је ова тема у питању), па тим пре би требало да се суздржиш од саветаh. Тужно је када се почне са том подразумваном подметачином о томе "како је добро знати оба писма". Не сам српску вуковицу и хрватску гајевицу, већ је добро знати и много више, грчки алфабет на пример, или стару облу глагољицу (па и угласту, *кроатицу) која је наше старо писмо и када говоримо о двоазбучју за Србе би то управо биле вуковица као савремено писмо и обла глагољица. Као што ни Грци нису пропалу чувајући своје, Јевреји, Росија, Кина,.. тако ни Срби неће пропасти зато што ће попут покондирених тикви пристати да се оките туђим перјем - тим пре што на тај начин неће постати разумљивији за ма кога ко не говори српски, а за окружење.. да не кажем шта мислим.Ја читам и пишем много више писама и језика од тебе и сличних.
Preporučujem
7
Mike Kovian
@Zoran Matorac: Ja trenutno imam Motorolu i na njoj mogu postaviti bilo koju tastaturu koju poželim, punu hrvatsku (da svim slovima), kao i srpsku ćiriličnu. Isto sam mogao imati i sa Samsungom koga više nemam. Napominjem da oba ova telefona nisu iz vrhunskih klasa ovih proizvođača, dakle relativno su jeftini. Idite na postavke (settings), zatim na "system", izaberite "jezike" i onda "Gboard/Multilingual typing" komandu i nemojte odustati ako odmah ne vidite"Serbian". Verujem da imate mogućnost "dodavanja"("add keyboard" iliti "dodaj tastaturu"), izaberite tu komandu i trebalo bi da dobijete dugačak spisak svih mogućih tastatura. Nađite "Serbian", tapnite preko komande i dobićete obe tastature. Onda izaberite ono šta vam odgovara. Možete izabrati i obe istovremeno. U tom slučaju imaćete na "razdelniku" skraćenice za obe tastature. Pored razdelniku je i mala ikona globusa pomoću koje (tapkanjem) menjate tastature praktično automatski. I vi mora da imate nešto slično.
Odgovori
|
Preporučujem
11
Анка
Мој закључак: Србима не смета латиница, смета им гајевца. Ова последња је хрватска, па је зато зову “ошишана латиница”. Драга моја браћо Срби, постали сте супер фризери, и слова можете да шишате. Какав успјех! Свака част!
Odgovori
|
Preporučujem
6
Бранко Срб Козаковић
Прво, нисмо браћа. Друго сасвим је нетачно да Срби хрватску гајевицу називају "ошишана латиница" јер она то управо није. Хрватска гајевица је редакцијско писмо настало по угледу на чешку редакцију и својствени су јој дијакритички/надредни знакови. А, тачно је да нам смета гајевица као део туђег (и то хрватског) културног наслеђа. Она је притом оптерећена мрачним културоцидом - прогањањем и спутавањем ћирилице као симболом српсклог идентитета - почевши од терезијанског доба, па преко аустријских мера у Првом рату, усташког закона у другом,.. и коначно са југокомунистичким перфидним трудом на затирању ћирилице. На жалост, поред тога што је гајевица међу Србима плод павелићевско-брозовског културоцида, она је и оличење Србавачког аутокултуроцида. Покондирене тикве без корена су грлиле туђе, одрицале се свга. Ине нису постале, сбе су изгубиле. Дакле, твој закључак је по обичају погрешан (а, да ли заиста ниси разумела, или поново тролујеш, у сваком случају грешиш).
Preporučujem
10
Коста
Не, енглеска латиница је "осисана" (osisana) латиница или "целава" (celava), док је хрватска (Гајева) непотребна за домаћу употребу. За комуникацију са светом потребан је систем транскрипције како би странци српске речи и имена изговарали што је могуће тачније, као н.п. име "Југославија" у облику Yugoslavia, а не Jugoslavija (надам се да објашњење није пторебно!). Тај систем је најчепће сачињен за енглески. По њему Ниш није Nis/Niš, него Nish, Божидар није Bozidar/Božidar него Bozhidar, итд. Англофони не разликују с, ć и č. Њима квакице и цертице не значе ништа. Гајевица је мало, провинцијско писмо као и српска ћирилица које нико на свету не зна. Зато пресовљавање с једног провинцијског писма на друго за комуникаицју са светом не прави смисла. Али, ето, балканска посла.
Preporučujem
10
PRIKAŽI JOŠ
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
