Indijski interesi na udaru u Iranu

Najmanje tri osobe su poginule dok su 24 povređene kada je bombaš samoubica aktivirao eksploziv u automobilu koji je upravo bio zaustavio kod policijske stanice u iranskom gradu Kabaharu. Nijedna grupa nije preuzela odgovornost za ovaj napad, ali je sumnja odmah pala na sunitske militante koji žele da otcepe taj deo zemlje od većinski šiitskog Irana.

Ovaj bi teroristički čin bio interesantan već i samo zbog države u kojoj se odigrao, budući da Iran, premda je poznat po izuzetno snažnom bezbednosnom aparatu, sve češće potresaju slični prepadi. Poslednji takav, koji su sebi pripisali i arapski separatisti u ovoj zemlji, naslednici Persijskog carstva, i Islamska država (ID), s kojom se Iran bori u Siriji i Iraku, desio se u septembru ove godine, kada je meta bila vojna parada u Ahvazu. ID je prošlog juna udarila i usred iranske prestonice Teherana, na parlament i mauzolej posvećen vođi Islamske revolucije ajatolahu Ruholahu Homeiniju.

Iranski suparnici u regionu će i vesti iz Kabahara verovatno propratiti zajedljivim komentarima da moćne vojne i obaveštajne službe režima u Teheranu, prenapregnute „rovarenjem” po okolnim državama, ako ne i ekonomskom krizom, više ne drže stvari pod kontrolom kod kuće. Još zanimljiviji aspekt poslednjeg terorističkog napada u Iranu je ipak mikrolokacija. Kabahar je deo provincije Sistan i Baludžistan, koja se graniči s pakistanskim Beludžistanom, gde su takođe aktivni sunitski ekstremisti, koji su u novembru ubili četvoro ljudi u napadu na kineski konzulat u susednom regionu, u Karačiju.

U tom slučaju, bilo je sasvim izvesno da islamistički radikali žele da isteraju Kineze, koji investiraju u Pakistan u masivnim razmerama. Beludžistan je oblast presudna za ekonomske planove Pekinga. U njoj je luka Gvadar, izlaz na more za 3.000 kilometara dug drumsko-železnički koridor koji polazi od kineskog regiona Sinkjang, takođe ugroženog islamističkom pretnjom, što muslimani tvrde da je kineskim vlastima izgovor za represiju nad svim pripadnicima njihove manjine. Tim bi koridorom Kina lakše prebacivala svoje proizvode Bliskom istoku, Africi i Evropi i dobijala naftu i gas za sebe. S obzirom na njeno širenje u Aziji i Africi, kao i na tretman muslimanske manjine, Kina radikalnim islamistima sve više deluje kao novi „globalistički zavojevač”, tako da se popela ka vrhu njihovog spiska prioritetnih meta.

Izbor Kabahara za još jedno poprište njihovog nasilja utoliko je upadljiviji što je i ta iranska luka izlaz na more za još jedan veliki infrastrukturni koridor. Doduše, onaj koji, kao konkurenciju kineskom, prave Indijci, ali su i oni omrznuti islamističkim ekstremistima kao inoverna kontinentalna sila u usponu, takođe optužena i za ekonomsko porobljavanje i za maltretiranje muslimana na svom tlu.

U ovom trenutku se ne može reći da li se Kabahar i zbog toga našao na nišanu. Ali, Indija će jučerašnji napad svakako primiti kao još jedno upozorenje za to da su i njeni interesi na udaru sve dok radikalnim islamistima u tom regionu Irana ne bude stavljena peta pod grlo.