Studentska pobuna na Zapadu 1968. godine

...Pristalice „šezdeset osme” tvrde da su tek posle studentske pobune na Zapadu konačno pobedile socijaldemokratske ideje, jer su ih tada u velikoj meri prihvatile i konzervativne partije. Posleratni politički i ekonomski razvitak stvorio je novi tip mladog čoveka koji je navikao da ima besplatno ili, bar, jevtino školovanje i zdravstveno osiguranje, kao i visoku finansijsku podršku u slučaju da je nezaposlen. Za njega ta velika socijalna davanja nisu bila milost države, već ih je on shvatao kao svoje pravo, ne bitno drugačije od prava da može slobodno da iznosi svoje političko mišljenje, glasa na izborima ili se učlanjuje u sindikat. Samosvesnih mladih ljudi najviše je bilo upravo među studentima i oni su u pobunama 1968. godine pokazali da ne prihvataju strogu društvenu hijerarhiju i nekontrolisanu državnu moć. Sve političke partije morale su to da uzmu u obzir.

„Šezdeset osma” je, dodaju još njene pristalice, uticala i da odnosi među ljudima, i na poslu i u privatnom životu, postanu manje formalni, da sudski sistem postane humaniji i pravedniji prema nižim društvenim slojevima, a ubrzala je i reformu univerziteta.

Ako pristalice studentske pobune ne štede pohvale, protivnici su nemilosrdni u svojoj kritici. Za njih je „šezdeset osma” razorna kulturna revolucija, koja nije donela nikakvo oslobođenje, već je iza sebe ostavila pustoš. Odbacivanje tradicionalnog građanskog ponašanja i normi nije stvorilo društvo jednakosti i bratstva, već je otvorilo put lakomosti i nepoštenju.

Društvo je izgubilo moralno središte, standardi u književnosti i umetnosti su se srozali, a droge i nedaroviti rok muzičari postali su nerazdvojni deo života mladih. Zbog „šezdeset osme” nastava u školama i na univerzitetima postala je slabija, stručno i opšte znanje đaka i studenata se znatno smanjilo, i sve je više dece koja nisu ovladala ni osnovnim računskim radnjama i pravopisom.

Glavna žrtva „šezdeset osme”, nastavljaju protivnici, su odnosi među polovima i porodica. Seksualna revolucija koja je tada dostigla svoj vrhunac, nikome nije pružila pravo zadovoljstvo – umesto strasti, zavladao je hladni hedonizam. A potcenjivanje i ismejavanje porodice, tako često kod revolucionarnih studenata, povećalo je broj razvoda. Deca su zato sve češće imala psihološke probleme i među omladinom je rastao kriminal.

Rasprave između pristalica i protivnika „šezdeset osme” sigurno će se nastaviti. Argumente obe strane treba pažljivo saslušati, jer i u jednima i u drugima ima dosta istine. Ipak, ako se zapadna omladina, razočarana materijalizmom i nedostatkom ideala, ponovo pobuni, to sigurno neće biti pod crvenim zastavama i s revolucionarnim idejama „šezdeset osme”. One zauvek pripadaju prošlosti.

Emitovano na BK TV 25. juna 1998.
(Iz knjige „Sukobi među narodimai demokratija u 1998. i 1999. godini”)