Студентска побуна на Западу 1968. године

...Присталице „шездесет осме” тврде да су тек после студентске побуне на Западу коначно победиле социјалдемократске идеје, јер су их тада у великој мери прихватиле и конзервативне партије. Послератни политички и економски развитак створио је нови тип младог човека који је навикао да има бесплатно или, бар, јевтино школовање и здравствено осигурање, као и високу финансијску подршку у случају да је незапослен. За њега та велика социјална давања нису била милост државе, већ их је он схватао као своје право, не битно другачије од права да може слободно да износи своје политичко мишљење, гласа на изборима или се учлањује у синдикат. Самосвесних младих људи највише је било управо међу студентима и они су у побунама 1968. године показали да не прихватају строгу друштвену хијерархију и неконтролисану државну моћ. Све политичке партије морале су то да узму у обзир.

„Шездесет осма” је, додају још њене присталице, утицала и да односи међу људима, и на послу и у приватном животу, постану мање формални, да судски систем постане хуманији и праведнији према нижим друштвеним слојевима, а убрзала је и реформу универзитета.

Ако присталице студентске побуне не штеде похвале, противници су немилосрдни у својој критици. За њих је „шездесет осма” разорна културна револуција, која није донела никакво ослобођење, већ је иза себе оставила пустош. Одбацивање традиционалног грађанског понашања и норми није створило друштво једнакости и братства, већ је отворило пут лакомости и непоштењу.

Друштво је изгубило морално средиште, стандарди у књижевности и уметности су се срозали, а дроге и недаровити рок музичари постали су нераздвојни део живота младих. Због „шездесет осме” настава у школама и на универзитетима постала је слабија, стручно и опште знање ђака и студената се знатно смањило, и све је више деце која нису овладала ни основним рачунским радњама и правописом.

Главна жртва „шездесет осме”, настављају противници, су односи међу половима и породица. Сексуална револуција која је тада достигла свој врхунац, никоме није пружила право задовољство – уместо страсти, завладао је хладни хедонизам. А потцењивање и исмејавање породице, тако често код револуционарних студената, повећало је број развода. Деца су зато све чешће имала психолошке проблеме и међу омладином је растао криминал.

Расправе између присталица и противника „шездесет осме” сигурно ће се наставити. Аргументе обе стране треба пажљиво саслушати, јер и у једнима и у другима има доста истине. Ипак, ако се западна омладина, разочарана материјализмом и недостатком идеала, поново побуни, то сигурно неће бити под црвеним заставама и с револуционарним идејама „шездесет осме”. Оне заувек припадају прошлости.

Емитовано на БК ТВ 25. јуна 1998.
(Из књиге „Сукоби међу народимаи демократија у 1998. и 1999. години”)