Tri nove mere Prištine protiv Srba

Posle podizanja carina za sto odsto na robu iz centralne Srbije, Priština sprema tri nove mere protiv Beograda i Srba na KiM. To je potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Za sada, međutim, nema zvaničnih najava kojim će konkretnim potezima pribeći prištinska vlast, a na stolu su, prema navodima agencija, različite opcije.

Tako je Tanjug, pozivajući se na pojedine medije, preneo da će Priština ukinuti platni promet na severu KiM, uz uvođenje zabrane ulaska srpskim ministrima i funkcionerima, kao i vozilima sa srpskim tablicama na Kosmet. S druge strane, Beta prenosi navode prištinske „Gazete ekspres” po kojima će ulazak na Kosmet srpskim vozilima biti dozvoljen samo s probnim tablicama, da će biti zabranjen čak i uvoz strane robe, odnosno svetskih brendova proizvedenih u Srbiji, kao i da se neće priznavati uvozna dokumenta i druga uverenja neophodna za izvoz. Šta god da bude odlučeno, uvođenjem novih mera će se obistiniti nedavna pretnja Ramuša Haradinaja da će posle podizanja taksa uslediti novi potezi kosovske vlade usmereni protiv Srba na KiM. I dok predsednik Vučić kaže da će država donositi odluke o novim merama albanske strane tek kada i ako budu preduzete, pojedini analitičari smatraju da je krajnje vreme da Beograd pribegne kontramerama. Upravo je i Vučić izjavio da je Priština spremna da povuče tri nova poteza protiv Srbije i Srba na KiM. Ne precizirajući o kojim je merama reč, on je ukazao da se „ne zna koja je gora za nas”, i dodao da je „ludilo Prištine postalo bezgranično, a niko iz međunarodne zajednice to ne zaustavlja”, prenosi Tanjug.

On je ocenio da nijedna od novih mera dugoročno ne bi bila dobra ni za Ramuša Haradinaja, ali i da je reč o čoveku koji „kratkoročno posmatra stvari, kao i neki od naših političkih protivnika”.

„Za nas je važno da pokazujemo stabilno i snažno, a uvek mirno, odupiranje i suprotstavljanje takvim merama, ali videćemo šta će da preduzimaju i u skladu s tim donosićemo odluke”, rekao je Vučić.

Pretnju novim merama Haradinaj je izrekao pre dva dana za albanske medije.

Kosovski premijer je tad rekao da, pored nameta od sto odsto, „ima i drugih mera koje se mogu dogoditi, a nisu tarifne, i dodao: „Videćete kada dođe do njih.” On je ponovio da će takse biti ukinute tek kada Srbija prizna nezavisnost Kosova ili kad bude srušena vlast u Beogradu. Na njegove reči je, prema navodima Tanjuga, reagovao i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić.

„Svi treba da razumeju koliko je trenutna situacija na KiM ozbiljna i da lako može da preraste u problem neuporedivo širih razmera”, naveo je Đurić, apelujući na međunarodnu zajednicu da „urazumi Prištinu”.

Za analitičara Dragomira Anđelkovića najave novih mera su dokaz da Priština ne samo da se oglušuje o, kako kaže, „neiskrene zahteve američke administracije” da se takse ukinu, već ide i dalje od toga. On za naš list kaže da je krajnji cilj Prištine uspostavljanje vlasti na celom Kosovu i „reketiranje” onih koji unutar EU nisu spremni da plaćaju geopolitičke interese SAD.

„Našim odbijanjem da Prištini odgovorimo recipročnim merama prizivamo njihove nove akcije i ohrabrujemo njihovu drskost, u nadi da ćemo svojom popustljivošću privoleti Zapad da reaguje. Pošto se to ne dešava, krajnje je vreme da Srbija ozbiljno odgovori kontramerama”, navodi Anđelković, dodajući da sve do 2013. godine, kad je Beograd pristao na niz ustupaka, Priština nije ništa mogla da uradi na severu Kosmeta.

A onda smo, prema njegovim rečima, prihvatili određene prištinske jurisdikcije nad severnim delom, koje sad moramo da ukinemo i da odgovorimo prekidom putničkog i robnog saobraćaja.

„Dovoljno je opozvati priznanje kosovskog carinskog pečata, tablica, dokumenata, i bićemo ponovo u poziciji da Priština ne može mnogo toga da uradi”, ističe Anđelković.

Kontramere bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da obuhvate i raskid svih aranžmana sklopljenih od 2011. do 2016. godine, jer ih „prištinska strana ne poštuje ili zloupotrebljava kako bi tehničke pregovore pretvorila u statusna rešenja”.

Za koji god korak da se Beograd odluči, samo uvođenje novih mera bi produbilo krizu nastalu otkako je 21. novembra Priština povećala takse na robu iz centralne Srbije. Taj potez je rezultirao faktičkom zabranom uvoza srpskih proizvoda na Kosmet, skokom cena brojnih namirnica i nestašicom pojedinih potrepština, pogotovo na severu pokrajine, naseljenom srpskim življem. Uz ekonomske posledice (uvoz srpske robe je do sada opao za 20 miliona evra), kriza se ubrzo produbila i na političkom koloseku hapšenjem četvorice kosovskih Srba 23. novembra, zbog navodne umešanosti u ubistvo Olivera Ivanovića. Zbog svega toga, Srbi s KiM organizuju gotovo svakodnevna mirna protestna okupljanja.

S druge strane, deo javnosti smatra da su potezi Prištine zapravo odmazda za poraze na spoljnopolitičkom planu. Jer, baš kao što je povećanje taksa usledilo nedugo posle neuspešnog pokušaja Kosova da uđe u Interpol, tako Haradinajeva najava novih mera stiže usred novog talasa povlačenja međunarodnih priznanja kosovske nezavisnosti, među kojima je priznanje za sada poslednji povukao Madagaskar.

Istovremeno, iz EU sve vreme stižu mlake reakcije na ponašanje kosovske vlade. Za nijansu konkretniji su bili u Vašingtonu, ali se Priština oglušila i na poziv američkog državnog sekretara Majka Pompea da se takse ukinu. I to nije sve, jer se za 14. decembar najavljuje početak formiranja tzv. vojske Kosova u prištinskom parlamentu, za šta su poslanici Srpske liste najavili uskraćivanje podrške. Ipak, Srbija bi trebalo da pre toga u sklopu kontramera opozove i odluku o ukidanju srpske civilne zaštite na severu Kosmeta iz 2016. godine, kaže Anđelković.

„Kada su 2011. Albanci pokušali da uspostave kontrolu nad severom, bili su blokirani, jer je postojala civilna zaštita koja je imala 700 profesionalnih pripadnika, kao i mehanizme za mobilizaciju gotovo celog stanovništva na severu Kosmeta. Priština trenutno nema snage za takvu strukturu, ukoliko bi se ponovo uvela, jer nema klasičnu vojsku, a ni Kfor ne bi tolerisao tako veliki sukob”, smatra Anđelković, dodajući da Srbija takvom odlukom ne bi provocirala ni konflikt s NATO-om.

Protest taksista

U severnom delu Kosovske Mitrovice su protestom taksista nastavljena mirna okupljanja zbog povećanja taksa na sto odsto. Neslaganje s tom odlukom taksisti su izrazili vožnjom kroz centar grada, pored stanice kosovske policije i drugih institucija privremenih vlasti u Prištini, javio je RTS. U toku vožnje, na ulicama su bili prisutni pripadnici Kosovske policije i Kfora.

Ugrožen rad zdravstvenih ustanova

Posledice povećanih taksa sve više se osećaju i južno od Ibra. Doktor Zoran Perić iz Zdravstvenog centra Gnjilane sa sedištem u Pasjanu kaže da blokada otežava život i normalno funkcionisanje naročito „deci, bolesnima, budućim majkama”. Podsećajući da zdravstvenu zaštitu na u Kosovsko-pomoravskom okrugu finansira Vlada Srbije, Perić je poručio pacijentima da su za sada dobro snabdeveni i da ima sredstava za još jedan period, preneo je Tanjug.

Gde je Haradinaj video tenkove

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić osvrnuo se na pisanje pojedinih prištinskih medija na albanskom, koji su objavili da je preksinoć na ulice Beograda izvedena vojska zbog okupljanja opozicije. „Ne znam gde je Haradinaj video te tenkove. Majko rođena, šta su u stanju da izmisle”, rekao je Vučić novinarima u Beogradu. Tanjug prenosi da je prištinska „Gazeta ekspres” objavila da se na ulicama Beograda navodno nalazi naoružana vojska i da su tenkovi u pripravnosti, zbog protesta opozicije. „Možda je fatamorgana u pitanju, a možda su tenkove videli u zemljama koje su njihovi politički sponzori. Kod nas nije bilo tenkova ni razbijenih glava, kod nas se slobodno protestuje”, naglasio je Vučić.

Deca s Kosmeta u Palati „Srbija”

Oko 150 dece s Kosmeta, koja su za vikend boravila Beogradu, obišli su Palatu „Srbija” gde im je domaćin bio direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. Kako prenosi Tanjug, Đurić je tom prilikom mališanima poželeo dobrodošlicu i upoznao ih s istorijatom tog reprezentativnog zdanja i Novog Beograda. On im je poručio da grade svoju budućnost u južnoj pokrajini računajući na pomoć Srbije koja će, kako je rekao, uvek biti solidarna sa srpskim narodom na Kosmetu. Inače, deca s Kosova i Metohije su došla u posetu Beogradu u sklopu humanitarne akcije „Štark Arene” i Nezavisnog sindikata policije, a u toku dvodnevnog boravka su se družila s pripadnicima Žandarmerije, a obišli su, između ostalog, i Zoološki vrt, Kalemegdan i stadion Crvene zvezde.