Šta nam ostavljaju strani turisti

U dnevnoj štampi smo imali prilike da pročitamo: „Prema zvaničnim podacima Sekretarijata za upravu grada Beograda, Beograd je u 2017. godini posetilo ukupno 1.024.727 gostiju, koji su ostvarili 2.179.996 noćenja u beogradskim smeštajnim kapacitetima, što je porast od 16 odsto, odnosno 19 odsto na godišnjem nivou za Beograd.”

Za 2018. godinu podaci još nisu definitivni, ali mesečne statistike pokazuju da je reč o povećanju broja turista u Beogradu u odnosu na 2017. godinu. Ovome treba dodati i takozvane dnevne goste koji ne noće u Beogradu, ali koji svakako posećuju restorane, kafiće i kafane. Tu su i turisti koji razgledaju Beograd a koji spavaju na brodovima.

Nadležni u gradu već nekoliko godina organizuju i troše nemalu sumu novca na višemesečnu novogodišnju rasvetu, tunele i lavirinte, pasarelu, fontanu, jelke, biće i jarbol uskoro, i mnogo toga još, a sve u cilju privlačenja što većeg broja stranih i domaćih turista u glavni grad. Međutim, pored toga što u našoj prestonici troše novac, oni indirektno utiču i na našu životnu sredinu.

Naime, poznato je da u glavnom gradu postoji na desetine izliva neprečišćenih fekalnih i atmosferskih otpadnih voda u Savu i Dunav, bilo da se ulivaju direktno ili putem pritoka. Ove dve reke primaju otpadne, zagađene i neprečišćene vode stanovnika Beograda, ali i turista, i drugih posetilaca. Tako se u gradsku kasu s jedne strane sliva svake godine sve veći prihod od turizma, dok se s druge strane malo toga čini na zaštiti životne sredine, pa proizilazi da se ne pomeramo sa mrtve tačke.

Zoran Veljović