Шта нам остављају страни туристи

У дневној штампи смо имали прилике да прочитамо: „Према званичним подацима Секретаријата за управу града Београда, Београд је у 2017. години посетило укупно 1.024.727 гостију, који су остварили 2.179.996 ноћења у београдским смештајним капацитетима, што је пораст од 16 одсто, односно 19 одсто на годишњем нивоу за Београд.”

За 2018. годину подаци још нису дефинитивни, али месечне статистике показују да је реч о повећању броја туриста у Београду у односу на 2017. годину. Овоме треба додати и такозване дневне госте који не ноће у Београду, али који свакако посећују ресторане, кафиће и кафане. Ту су и туристи који разгледају Београд а који спавају на бродовима.

Надлежни у граду већ неколико година организују и троше немалу суму новца на вишемесечну новогодишњу расвету, тунеле и лавиринте, пасарелу, фонтану, јелке, биће и јарбол ускоро, и много тога још, а све у циљу привлачења што већег броја страних и домаћих туриста у главни град. Међутим, поред тога што у нашој престоници троше новац, они индиректно утичу и на нашу животну средину.

Наиме, познато је да у главном граду постоји на десетине излива непречишћених фекалних и атмосферских отпадних вода у Саву и Дунав, било да се уливају директно или путем притока. Ове две реке примају отпадне, загађене и непречишћене воде становника Београда, али и туриста, и других посетилаца. Тако се у градску касу с једне стране слива сваке године све већи приход од туризма, док се с друге стране мало тога чини на заштити животне средине, па произилази да се не померамо са мртве тачке.

Зоран Вељовић