Pretnje smrću zbog karikature „Alije s Kovača” i Betmena

Od našeg stalnog dopisnika
Banjaluka – Strip-ilustrator i stend-ap komičar Filip Andronik pozvan je pred kamere televizije Sarajevo (TVSA) u emisiju „Dobre vibracije” kako bi promovisao svoj nedavni uspeh u Francuskoj, gde je nagrađen za istorijski strip koji govori o posadi nemačkog tenka „tigar” u Drugom svetskom ratu. Ali, tokom emisije izlistano je i dvadesetak karikatura, među kojima i jedna pod „škakljivim” nazivom „Alija s Kovača”. Nju je deo javnosti, najpre Stranka demokratske akcije (SDA), razumeo kao ismevanje prvog muslimanskog lidera Alije Izetbegovića, sahranjenog na Kovačima, sarajevskom groblju za poginule šehide (borce). Zbog toga se Androniku sada preti smrću.

SDA smatra da je uvređen ne samo Alija Izetbegović nego i „svi šehidi s Kovača”. A oni koji to nameravaju činiti „dobiće primeren odgovor”, saopštili su iz SDA, uz nekoliko reči o tome da „nikada nisu ograničavali pravo na slobodu izražavanja”, koja ipak „ne podrazumeva pravo na uvredu”.

Na satiričnoj ilustraciji se vidi Betmen pored svog automobila, koji je bez točkova položen na drvene panjeve. Zatečen prizorom, Betmen u psovci spominje „Aliju s Kovača”, uz konstataciju da su „sad i točkove skinuli”, a potom sledi još jedna psovka na račun države.

Sarajevski magazin „Stav” piše da u toj ilustraciji Betmen, kao i „fina gradska raja”, u Aliji Izetbegoviću pronalaze univerzalnog krivca za sve loše, te da „mediokriteti poput Andronika svako društveno promišljanje završe psovkama na račun države”. Autor teksta u tome prepoznaje komformističko odbijanje revnosnijeg intelektualnog angažmana zarad olakog upiranja prstom na državu.

Posle saopštenja SDA usledila je lavina komentara i pretnji zbog kojih Andronik ne izlazi iz kuće, a pojedini portali, koje javnost opisuje kao radikalne, pripisuju umetniku i „veze sa obaveštajnim strukturama” čiji je zadatak navodno da Bošnjake predstave kao inferiornije u odnosu na Srbe i Hrvate. Pod izgovorom liberalizma, brinu se pojedini mediji, napadaju se vrednosti na kojima je, kako ocenjuju, utemeljena BiH. Povređen „ismevanjem” Alije, Mirsad Sinanović, urednik TVSA, za N1 je potvrdio da je podneo ostavku.

„’Alija sa Kovača’ je fiktivni lik, kao što je i Betmen fiktivni lik. To što će u očima mnogih fiktivni lik ’Alija sa Kovača’ dobiti konture istorijske ličnosti Alije Izetbegovića nije problem umetnika. Replika iz ilustracije možda nije smešna, ali to nije razlog da bude cenzurisana”, komentariše sarajevsko „Oslobođenje”.

Nakon saopštenja SDA, uprava TVSA se izvinila porodici Izetbegović zbog „degutantne ilustracije kojom su ismejani lik i delo” prvog predsednika Predsedništva BiH (zbog čega su najavili i utvrđivanje odgovornosti urednice Enise Skenderagić). Analitičari su ograđivanje TVSA od svojih novinara i iscrtavanje meta na njima nazvali „sramnim”, a čuli su se komentari da je reč o paranoji, te ocene da satira nema granica i tabua, niti ih sme imati u društvu koje se smatra demokratskim.

„Satira ima pravo na preterivanje i političku nekorektnost, posebno u društvu u kome nas aktuelna politika ismeva svakodnevno”, rekao je urednik banjalučkog portala „Buka” Aleksandar Trifunović, piše portal „Radio Sarajevo”.

Udruženje „BH novinari” u reakcijama SDA i TVSA vidi „pokušaj zavođenja medijskog i umetničkog mraka i cenzure” i poziva MUP kantona Sarajevo da istraži pretnje smrću i pozivanje na linč Filipa Andronika. Sporni prilog pogledala je i Regulatorna agencija za komunikacije (RAK) BiH i utvrdila da emitovani sadržaj nije u suprotnosti s njenim pravilima. Podsećaju na pravo na slobodu izražavanja i napominju da „lične emocije ne mogu biti povod za ograničavanje ovih sloboda”. Ni Filipu Androniku nije jasno kako se desilo da ga proglase za „najgoreg neprijatelja države”, a stend-ap komičar Peđa Bajović rekao je za N1 da se od muve pravi slon, a od „Kovača se pravi Bosna”.

Urednik portala „Slobodna Bosna” Senad Avdić prisetio se turske serije „Alija” i propagandnog materijala iz 2004. o Aliji Izetbegoviću pod nazivom „Naš babo Alija”. Reč je o slikovnici u kojoj je prikazan životni put Alije Izetbegovića.

„Nikad se niko iz vrha SDA, pa ni familije Izetbegović, nije (kritički) odredio prema toj blasfemičnoj, šund brljotini uvredljive forme i toksično-retardiranog sadržaja. Nikome nije palo na pamet da se ’spontano’ širenje i raspirivanje kulta ličnosti ovakvim i sličnim nogotvorinama i versko-prosvetnom pornografijom može pretvoriti u svoju suprotnost”, piše Avdić.