O deci se najčešće piše u „crnoj hronici”

Iako u našoj zemlji živi oko milion i po mališana, na televizijama u Srbiji u proseku se emituje manje od jednog priloga dnevno o deci, a u dnevnim novinama o njima se govori samo u jednom tekstu dnevno. Nažalost, tekstovi o mališanima najčešće se nalaze na stranicama „crne hronike”, gde se o njima piše kao o žrtvama ili počiniocima nasilja. Osim toga, u svakom desetom tekstu u štampi autori krše etički principi i Kodeks novinara Srbije prilikom izveštavanja o mališanima, pokazuju rezultati istraživanja pod nazivom „Medijska slika dece u Srbiji 2018”, koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost.

Istraživanje, koje je sprovedeno u periodu od 20. jula do 1. oktobra ove godine i koje je obuhvatilo televizije sa nacionalnom frekvencijom, kao i sedam dnevnih novina („Politika”, „Danas”, „Večernje novosti”, „Blic”, „Kurir”, „Informer” i „Srpski telegraf”), takođe je pokazalo da se o deci najčešće izveštava u kontekstu zlostavljanja, nesreća, nasilja i narkomanije, dok su uspesi i dostignuća dece izuzetno retko prisutni i na televiziji i u štampi – udeo takvih tekstova praktično je na nivou statističke greške.

– Negativno ima prednost, što znači nasilje i razni incidenti po pravilu prednjače u odnosu na razna dostignuća koja najmlađi postižu. Deca retko dospevaju u centralne informativne emisije na televizijama, što ukazuje na to da se temama u vezi s njima ne pridaje dovoljan značaj. Osim toga, mališani se veoma retko pojavljuju kao sagovornici u medijima – o njima najčešće govore odrasli, pre svega roditelji i predstavnici državnih institucija, dok su deca veoma retko pitana za mišljenje ili komentar o temama koje se njih tiču. Nažalost, deca se vrlo često zloupotrebljavaju zarad senzacionalizma, posebno u tablodima, a u najvećem broju slučajeva interes medija nije da utiču na rešavanje određenog problema, već da iznesu što više detalja iz privatnog života deteta, kako bi skandalizovali svoje čitaoce – upozorava Marko Nedeljković, asistent na Fakultetu političkih nauka i jedan od autora ovog istraživanja.

Navodeći najdrastičnije primere zloupotrebe dece u medijima, on ističe da novinari tabloida ne prezaju čak ni od toga da intervjuišu komšiluk deteta za koje policija osnovano sumnja da je bilo žrtva silovanja ili incesta. On dodaje da i takozvane poznate ličnosti često govore javno o detaljima iz privatnog života svoje dece, ne bi li skrenuli pažnju na sebe kada procene da nisu dovoljno zastupljeni u medijima. Stiče se utisak da uopšte ne razmišljaju o tome da će ta deca za nekoliko godina putem pretrage interneta saznati da javnost zna za njihove posete psihologu, kao i za „najsočnije” detalje o prljavom razvodu roditelja. Tako se dogodilo da je jedna devojčica koja je bila smeštena u hraniteljsku porodicu na internetu otkrila sve mučne „detalje” porodične drame zbog koje je oduzeta roditeljima, i to baš u momentu kada su se njeni hranitelji spremali da joj kažu istinu o njenom poreklu.

– Mediji jesu dužni da izveštavaju i o lepim i o manje lepim aspektima svakodnevice, ali je veoma važna motivacija sa kojom se izveštava o nekom događaju. Dnevni list „Politika” je primer kako se na dobar način piše o „teškim” temama – kada izveštava o problemima s kojima se deca suočavaju, uvek nudi i pozitivnu kritiku i moguće rešenje situacije. Naša analiza takođe je pokazala da je čak 40 odsto svih tekstova o deci koji se objavljuju u listu „Politika” pozitivno intonirano, jer ovaj list često izveštava o društvenom aktivizmu dece i o uspesima koje ona postižu u sportu ili nauci. Osim toga, od svih dnevnih listova, samo „Politika” i „Danas” nisu imali nijedan prekršaj Kodeksa novinara Srbije u analiziranom periodu – ističe naš sagovornik.

Analizirajući status dece u programima televizija s nacionalnom frekvencijom, autori ovog istraživanja zaključili su da se najveći broj priloga o mališanima emituje u jutarnjim programima. Razlog tome nije veći senzibilitet voditelja jutarnjih emisija, već njihovo višesatno trajanje, pa prilozi o deci često služe za popunjavanje prostora i vremena. Važi i obrnuto, dece praktično nema u centralnoinformativnim emisijama, osim kada se u prvim minutima dnevnika ne emituju stravične scene tinejdžerskog nasilja koje su snimljene kamericom mobilnog telefona i postavljene na „Jutjub”.