Kosovski Srbi i njihova ljudska prava

Ako ćemo da se pravimo da je na Kosovu „sve izrežirano”, onda pasivno i učestvujemo u toj predstavi

Pročitala sam izjavu Saše Jankovića od 9. decembra 2018: „Sutra je dan ljudskih prava. Danas smo došli gde su ljudska prava u Srbiji zgažena zato što je zgažena pravna država, zgažena je jedina institucija koja može da štiti ljudska prava. Došli smo na mesto zločina, na mesto gde je Srbija praktično izgubila pravnu sigurnost i svoje institucije...” Ali gde je to rekao? U Savamali. Neću pisati o Savamali, ni o Saši Jankoviću. To je samo povod da pokrenem pitanje.

Kada sam pre deset godina bila na drugoj godini osnovnih studija Fakulteta političkih nauka, profesor Đorđe Pavićević je držao predavanje o političkom teoretičaru koji je pisao o ljubavi prema svojoj zemlji. Postavio nam je pitanje „koji je naziv za to?” na šta smo svi mi ćutali. Čuo se među studentima nesigurni i tihi pokušaj da se izgovori „pa...”, ali niko nije rekao celu reč. Onda je profesor rekao (parafraziram): „pa... pa... patriotizam – recite, nije sramota”. Tada sam naše ćutanje razumela kao pokušaj da se ogradimo od demagogije onih koji su tu reč naširoko eksploatisali i delimično vulgarizovali u našem medijskom prostoru, ali i potpadanje pod uticaj druge strane koja je samu ideju patriotizma dovela na zao glas.

Posmatrajući našu situaciju i našu javnost, ne mogu da se otrgnem utisku koji se može opisati ovim citatom iz drame „Zmajeubice” Milene Marković: „Pogledajte svete, mi nismo od njih, pogledajte svete, mi smo od vaših”. Možda nam distinkcija Hane Arent između skorojevića i parije pomaže da nešto u vezi sa tim shvatimo. Ona je to razrađivala imajući u vidu radikalniju situaciju, situaciju Jevreja u prenacističkoj Nemačkoj. One koji su nastojali da „poreknu svoj nacionalni identitet” i da sebe predstave kao one koji „nisu obični Jevreji”, odričući se svog identiteta zarad društvenih privilegija i pretvarajući „nacionalni kvalitet” u privatnu stvar, imenovala je kao skorojeviće. Druge Jevreje koji to nisu činili imenovala je kao parije, odnosno one koji su svesno odbijali da „poreknu to što jesu” kao svesne parije.

Poučeni bar tim iskustvom, trebalo bi glasnije da se pitamo: Imaju li ovih dana Srbi na Kosovu i Metohiji, kao i svi drugi, pravo na ljudska prava? Iako se ne izdaje za „kul” biti srpske nacionalnosti, valjda nije sramota o tome se pitati. Ako je 10. decembar Međunarodni dan ljudskih prava, zar i to ne bi trebalo da nam padne na pamet kao državljanima Srbije ako se već bavimo ljudskim pravima? Ako ćemo da se pravimo da je na Kosovu „sve izrežirano”, onda pasivno i učestvujemo u toj predstavi. Ako neko već ima institucionalnu moć da se o tome glasnije pita kao „stručnjak za ljudska prava” onda to treba da učini na vreme. Mogu li se inostrani „rasadnici” ljudskih prava podsetiti na trenutnu ugroženost kosovskih Srba, da ne bismo posle morali da razmatramo „kolektivne i individualne odgovornosti” nepredvidivih posledica?

Nije naša odgovornost da se preispitujemo samo kad stradaju „drugi”, pod raznim spoljašnjim pritiscima. Ova druga odgovornost je isto jako važna budući da ako bismo se i sami našli u takvoj poziciji, valjda bismo očekivali da će se za nas založiti naši sunarodnici kao savesni građani. Ako mislimo da ih treba pustiti „niz vodu”, tj. da njihova ljudska prava (više) nisu naša briga, onda nemamo kredibilnost da se na to pozivamo u Savamali. Sve mi se više čini da se ne može istinski pričati ni protiv nasilja nad radnicima, ženama, homoseksualcima, decom i sl. ako se ignoriše pravno-politički međunarodni legitimitet Srbije. Ako se sasvim odreknemo pretenzije na pravo u slučaju prava Srbije i Srba na Kosovu i Metohiji mi branimo pravo sile. To je slično kao reći da „svi ti zakoni nešto tamo pišu”, ali realnost je kao i za sve žene – sila je sila, nemoj da se protiviš inače ćeš da dobiješ batine. Pretvarati se da se prava Srba na Kosovu i Metohiji tiču samo „zatucanih nacionalista”, dok „savesno” branimo ljudska prava na svim drugim frontovima neće nas osloboditi posledične građanske i istorijske odgovornosti u vezi sa situacijom na Kosovu i Metohiji uprkos ignorisanju.

Doktorand na Fakultetu političkih nauka

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista