Đoković osvojio masters u Rimu

U zbirci Novaka Đokovića, našeg najboljeg tenisera, od juče je deset trofeja. Još jednu vrednu pobedu je ostvario u Rimu savladavši u finalu Švajcarca Stanislasa Vavrinku s 4:6, 6:3, 6:3.

Svakako da ni jedan njegov trijumf ne može da se meri s velikim uspehom na ovogodišnjem Međunarodnom prvenstvu Australije, ali titula u večnom gradu ima poseban značaj jer mu je prva na šljaci s turnira iz takozvane masters serije, koji su najjači posle četiri za „gren-slem”. Prethodne tri je uzeo na tvrdoj podlozi, svojoj omiljenoj – u Majamiju i Montrealu lane i u Indijen Velsu ove godine.

U okolnostima kada zemljani tereni imaju svog kralja Španca Rafaela Nadala, kome na šljaci nije dorastao ni najbolji teniser današnjice Švajcarac Rože Federer, pred Đokovićem se ukazala retka prilika da iskoristi to što se Nadal spotakao već u drugom kolu. S njim je susret bio moguć samo u finalu, a naš igrač je postao najveći favorit onog časa kada je još jednom ove sezone posrnuo Federer, kome je predao meč u polufinalu u Monte Karlu, na prethodnom masters turniru.

Tako se potrefilo da naš igrač nema za protivnika ni jednog tenisera koji je nosilac, a kamoli da je među deset najboljih na listi. Uz to, kroz četvrtfinale i polufinale se probio tako što su mu suparnici predali zbog povreda. Ipak, od Vavrinke se s pravom pribojavalo.

Drugi „reket” Švajcarske, kome su predviđali da će da bude Federerov naslednik, možda je u Rimu prvi put zaista igrao onako kako su to smatrali dalekovidi. Ovaj finale je bio meč njegove karijere, a počeo ga je toliko sjajno da mu pozavidi i slavni zemljak, koji je na šljaci kao uklet.

Vavrinka je izgubio u prethodna dva duela s Đokovićem, ali je izgledalo kao da je, poput šahovskih velemajstora, celu noć probdeo studirajući gde je naš teniser „najtanji”. Počeo je taktički izvanredno, a gem koji je osvojio na protivnički servis za vođstvo s 3:2 bio je presudan i da povede u setovima. Đoković je delovao ne samo kao da je ustao na levu nogu, nego pospano i bezvoljno. Govor njegovog tela je bio isti kao i u nedavnom meču koji je zbog porblema sa zdravljem predao Federeru. Vavrinka je sa 6:4 načinio krupan korak ka tek drugoj tituli u karijeri, a sigurno najznačajnijoj posle trijumfa na juniorskom „Rolan Garosu” 2003, čime je i dao za pravo stručnjacima da mu predvide blistavu budućnost. Činilo se da će i taj trofej da prigrabi posle duela s Đokovićem koji mu je pretprošle godine zbog premora predao odlučujući meč u Umagu.

Međutim, naš teniser, kao umiven ledenom vodom, prenuo se u nastavku. A kada Đoković liči na sebe, onda je njegova igra i praznik za oči. Vavrinka se suočio s preporođenim protivnikom i više mu spasa nije bilo. Izgubio je, ali nije bio očajan. Da mu je neko pre turnira ponudio finale i čak skok s 24. mesta na svetskoj rang-listi na deseto, to bi, što se kaže, oberučke prihvatio. U Rimu je mogao da postane prvi pobednik koji nema status nosioca posle Španca Feliksa Mantilja koji je u finalu 2003. pobedio Federera. Da je trijumfovao, bio bi i deveti na listi, ali i ovako ostaje zabeleženo da do juče od uvođenja rangiranja (1973) nikada dva Švajcarca nisu bila među deset prvoplasiranih

Đokovićeva pobeda je značajna i slatka i iz još jednog razloga. Na rang-listi, koja će da bude objavljena danas, prići će drugoplasiranom Nadalu, kome je prvi pratilac, na samo 310 poena (pre Rima razlika je bila 1.180). Već danas počinje veliki turnir u Hamburgu na kojem je Nadal lane bio finalista, a Đoković četvrtfinalista. Spletom povoljnih okolnosti, naš teniser može da svrgne Španca s drugog mesta na kojem je od jula 2005. Samo, da ga ne zadesi sudbina kao posle velikih trijumfa u Indijen Velsu ove godine i u Montrealu lane kada je na sledećim iskušenjima poklekao već pred prvom preprekom. U svakom slučaju, u Rimu je igrao bolje nego u Monte Karlu, što je ohrabrujući nagoveštaj za „Rolan Garos” (25. maj – 8. jun), vrhunac sezone na zemljanim terenima.