Diploma po meri SAD i EU

Od našeg specijalnog izveštača

Prag, maja – Pol Foks je visok, dobro građen, sa uočljivom tetovažom na desnoj ruci. Umesto na koledž, on je posle srednje škole otišao u – US marince. Nakon četiri godine službe poslat je u Irak, gde je radio sedam meseci u obezbeđenju konvoja. O tom periodu ne želi da priča, samo kratko kaže: „Dobre namere, loš rezultat”. Nakon četiri godine vojne karijere, Foks se pridružio roditeljima u Nemačkoj, koji rade za američko Ministarstvo odbrane. U 27. godini obreo se u Pragu, kao jedan od 13.000 studenata, koliko su procene da ih ima indeks jedne od 40 privatnih visokoškolskih ustanova u Češkoj.

Foks danas pohađa studije na Univerzitetu Njujork u Pragu, koji je deo NYC obrazovne grupe, jedne od najvećih obrazovnih mreža u SADi centralnoj i jugoistočnoj Evropi, sa 300.000 akademaca. Evropska centrala je u Atini (sa najvećim broj akademaca), a fakulteti su otvoreni i u Tirani i Beogradu (najbolje ocenjen u pogledu menadžmenta i uslova studiranja).

Grupu novinara iz Beograda, koja je imala priliku da poseti ovaj univerzitet u Češkoj, baš na desetogodišnjicu osnivanja, dočekao je generalni menadžer Sotiris Futsis.Po njegovim rečima, ovde trenutno studira oko 700 akademaca, od kojih je 450 na osnovnim studijama.Zgrada nikad nije prazna, jer studenata koji dolaze iz šezdesetak zemalja sveta, ali i profesora, ima i vikendom. Ovih dana u hodnicima često odjekuje i ruski jezik, jer su u novoj školskoj godini stigli i akademci sa razmene sa Omsk državnog univerziteta.

Nikolaj Jankelevič kaže da je osnovna razlika između dva sistema obrazovanja u tome što su ovde studije interaktivne, dok se na njegovom matičnom univerzitetu neguje pasivan, tradicionalni tip predavanja. Ima, naravno, i onih, poput Ksenije Efimove, koji smatraju da škole u Omsku ipakdaju bolje znanje. Oboje se, međutim, slažu da su ovde studentske slobode mnogo veće, jer, recimo, „u školskom listu na njihovom univerzitetu moraju da pišu ono što rukovodstvo želi da pročita”.

Ono što studente privlači da dođu ovde jeste to što za američku diplomu ne moraju da idu preko okeana, a ujedno, ukoliko žele, mogu da dobiju i češku diplomu.

– Reč je o oblasti obrazovanja koja je tek u razvoju. Studenti žele dve diplome, jer je američki obrazovni prostor priznat širom sveta, a, s druge strane, dobijaju diplomu koja će biti priznata i u okviru EU, po principima bolonjskog procesa.Sarađujemo i sa engleskim, francuskim i švajcarskim univerzitetima – objašnjava dr Vilijam Bernar, potpredsednik univerziteta, zadužen za studentska pitanja.

Osnovne oblasti koje se izučavaju su biznis, komunikacije imediji,psihologija i međunarodna ekonomija. Studenti imaju opciju da dve godine studiraju u Pragu, a dve u Americi ili sve četiri godine u Češkoj. Nastava je na engleskom jeziku.

Dr Bernar kaže da veliki broj studenata može da se objasni i željom mladih dasteknu znanje na način koji je znatno drugačiji u odnosu na državne univerzitete. Grupe su male, do 22 akademca, umesto klasičnog profesora koji predaje i studenata koji zapisuju i klimaju glavama,na času se očekuju dijalog, debata, grupni rad, studenti uče da rade s drugima, da razvijaju kritičko mišljenje. Za svaki sat na predavanju oni provedu dva sata na praksi.

– Ovde je pravi miks studenta i profesora – sklapaju se prijateljstva širom sveta, od Rusije do Afrike. Recimo, 10 odsto svih studenata dolaze iz zemalja bivše SFRJ. Najveće grupe studenata su iz Rusije, Nemačke i SAD. A kada bismo skicirali portret tipičnog profesora, on bi bio neko ko je rođen u južnoj Africi, predavao u Londonu i Japanu, aživeo na Novom Zelandu – dodaje dr Bernar.

Za razliku od Srbije, gde je odnedavno na većini državnih fakulteta profesorima zabranjeno da istovremeno predaju i na privatnim, ovde javno priznaju da imaju dosta čeških profesora koji dobijaju dve plate.

Kako plastično objašnjava, ono što profesori pokušavaju da urade je da od nekog ko je na početku rekao: „Gledam ove cifre i ništa ne razumem”, na kraju stvore nekog ko će da kaže: „Sada sve ima smisla i znam kako ću to da upotrebim”.

A koja je cena za to upotrebljivo znanje? To je poslovna tajna, ali smo saznali da se na privatnim visokoškolskim ustanovama u Pragu školarina kreće i do 12.000 dolara po godini.

S. Dimitrijević

--------------------------------------------------------------------

Oko 13 odsto visokoobrazovanih

Prema podacima Ministarstva prosvete iz 2007. godine, u Češkoj ima 40 privatnih visokoškolskih ustanova, dva državna i 26 javnih univerziteta (sa 135 fakulteta). Na njima studira 274.102 studenata, mada se može čuti i podatak o 344.000 akademaca. U strukturi stanovništva, visokoobrazovani čine 13 odsto.Privatne obrazovne institucije osnovane su u petnaestak gradova, a njihovi programi uglavnom su u vezi sa ekonomijom (56 odsto).

Analize pokazuju da iz godine u godinu raste interesovanjemladih za studije. Slično kao i u našoj zemlji, najveće interesovanje studenata je za ekonomiju i društvene nauke, što želi da studira polovina prijavljenih svake godine. Najveće šanse da dobiju indeks imaju oni koji konkurišu za tehniku, poljoprivredu i šumarstvo, dok je najteže upisati pravo i medicinu.